 |
|
| Слово о устанку некад и Србима данас |
|
|
| КОЈЕКУДЕ, СРПСКИ РОДЕ! |
|
|
|
|
| Извор: дијаспора.цх |
| |
| (Беседа јереја Велибора Џомића на прослави 200-те годишњице Првог српског устанка
у Цириху, Базелу и Брунену у Швајцарској о Сретењу 2004. године) |
|
| И данас, у освит и расвит 200-те годишњице Првог српског устанка, излазимо, овакви какви смо и
са овим што имамо, пред Крстоносног Вожда Карађорђа и његове војводе и јунаке. |
|
|
|
| Обично се о празницима и великим датумима наше бурне историјске прошлости присећамо
и подсећамо старих времена не да бисмо се гордили и зорили него да бисмо се измерили и
премерили, проверили и запитали, приупитали и преиспитали о својим прецима некада и нама данас. |
|
| Данас се сећамо злих времена у којима "небом Свеци сташе војевати и прилике различне метати виш Србије
по небу ведроме". Сећамо се данас врлих предака наших на челу са Крстоносним Вождом Карађорђем као
оних које су, по сведочењу Проте Матије Ненадовића, "турске пушке и сабље срећно промашил",
али се сећамо и хиљада и хиљада оних, знаних и незнаних, запамћених и заборављених, које је,
у Првом српском устанку и пре њега, та срећа мимоишла те су своје животе и своје кости
уградили не у Скадар на Бојани него у слободу своје Отаџбине и свога Српскога народа
свуда. Први српски устанак није био посао раван зидању Скадра на Бојани где су виле
ноћу порушиле све оно што су неимари дању сазидали. Први српски устанак је био најзначајнији
делатни двиг Српскога народа од Косова до Сретења пред којим је, на Светога Саву, кад му време
није, гром загрмео из ведра неба те дао небеску прилику да се Срби дижу на оружје.
Та небеска прилика је преточена у кратки војни план и ослободилачку поруку: Сваки свога убијте субашу! |
|
| Први српски устанак кога, и у наше дане, нетачно и нелогично називају некаквом "српском револуцијом"
(ваљда трудећи се да и у свему, па и у томе, неуспешно, али погубно имитирају западњаке по Леополду
Ранкеу, који га је неправилно крстио) био је и остао символ борбе за људску слободу и борба за, како би
то данас рекли, поштовање људског права на живот. |
|
| Познато је у каквим су условима Срби живели под Турцима од Косова до Орашца: свакодневно су падале српске главе,
скрнављене жене, сестре и мајке, узиман данак у крви, паљене српске куће, рушене богомоље, уништавана и пљачкана
летина и знојем стечена храна. Понижења Српскога народа нису била ни измерива ни избројива. Таква мука, такав полом,
таква несрећа, крвца која је, како вели песник, "из земље проврела", родила је и исклесала Карађорђа, Станоја Главаша,
Јанка Катића, Стојана Чупића, Јакова Ненадовића, Хајдук Вељка Петровића, Проту Матију Ненадовића, Поп Луку Лазаревића
и остале јунаке и устанике. Историја је забележила како је Карађорђе, између многих, у Марића јарузи изабран за
устаничког Вожда Србије. Сва је Србија тада била пуна људи Карађорђева духа и јунаштва. |
|
| Србија је 1804. године васкрсла из убијаних и на колац набијаних Срба, спаљених кућа,
порушених цркава и манастира, из патње сиротиње раје и суза невине дечице и сирочади.
Ослободиоци Србије тога времена нису имали ни времена ни могућности да се школују, завршавају
универзитете и војне и генералштабне академије, јер је мука терала на друго. У томе времену, како
каже Свети Владика Николај, "свештеници су били једини писмени људи, памћење је било - једина библиотека;
природа - једино свеучилиште; слепи гуслари - једини историчари, а Бог - једини пријатељ и утешитељ"
(Владика Николај, Сабрана дела, III/632). Српски јунаци су подизани и храњени на зноју и жртви својих
очева, на преслици и десници руци честитих српских мајки; вежбали су око соколово и јачали своје мишице,
орали своју земљу и чували своју стоку - крепећи се и снажећи се молитвом Богу да да хлеба насушног и
жељене слободе. |
|
| Слобода Србије није имала цену - за њу се давало све: и живот, и породица, и кућа, и стока.
Из многих извештаја странаца о српским устаницима можемо прочитати "да није било ретко видети
војника и с топузом, или наџаком, а налазило се војника, који су место оружја носили тешке дреноваче,
опшивене вучјом кожом где се рукама држи, да се не омичу руке при ударцу. Употребљена је чак и
праћка још 1807. године под Ужицем" (Генерал Владимир Е. Гофман "Велики Вожд Карађорђе", стр. 23). |
|
| О току устанка се доста зна и ја нећу говорити о томе. Поменућу само неколико детаља о Карађорђу. Предање
каже да је неки Турчин заноћио у кући Карађорђевих родитеља баш у ноћи у којој је рођен будући вожд и ослободитељ
Србије од Турака. Кад се изјутра, сав пренеражен, Турчин пробудио није могао а да не каже да је уснио
најтежи сан у животу. Други Турчин, Сали-баша рекао је да "што год је жива двоножаца у Србаља,
Турака и Немаца од Карађорђа бољег јунака нејма". Велики Пушкин је Карађорђа назвао "војником слободе"
и рекао да је "достојан да га се људи ужасавају и да га славе" (ово прво је навео пошто је од некога чуо
да је Карађорђе убио оца, што многи данас нетачно понављају ваљда желећи да унизе Карађорђа.
Карађорђе није убио оца, пошто је од малена био сироче без оца, него је, бојећи се издаје, убио
очуха, који пред Турцима, после Карађорђевог убиства једног Турчина, није хтео да пређе са породицом
у Аустрију). Леополд Ранке је Карађорђа назвао "необичним човеком, у коме има нешто сродно
оним витезовима које је народ опевао у својим песмама". Вукићевић наводи да "својим мало погнутим
стасом и мрким лицем, Карађорђе као да је био оличење Српског народа, погнутог од вековног ропства,
али у страхотама борбе, када се његов стас исправљао и лице пламтело надахнућем, он је био
Србин осветник, поносит, обасјан надом на светлу будућност, смео као лав, спреман да се освети
за све зло и за све муке претрпљене столећима". И Кнез Милош Обреновић је признао да су пред Карађорђем
"и хаљине дрхтале". Његош га је у "Горском вијенцу" назвао "Оцем Србије". Савременици су
записали да је Карађорђе "као господар судио право и строго, но био је више пута милостив и
праштао, особито јунаку". Кад су му довели једног војводу, који је дигао устанак против Њега,
Карађорђе је, када су сви очекивали да ће га тешко казнити, рекао: "Видиш шта смо започели.
Знај и ти и други да Црни Ђорђе није подигао оружје да над својом браћом пизму и освету чини,
већ је подигао и позвао све вас и свакога Србина на оружје да Турцима освету чинимо и да у име
Бога скинемо јарам, који Србин од Косова вуче до данас". Када су му се српски главари 1805.
године жалили на тешке прилике Вожд им је одговорио: "Ви да се мучите, но сада је време мучењу.
Дај Бог да само наша деца уживају, а ми ћемо целог нашег живота мучити се". Карађорђе се, по записима
савременика, "задовољавао, као и свакад, простом храном, за време мрса сувим месом и сиром,
а у пост папулом од пасуља и погачом, које је носио са собом покрај чутурице са ракијом и
са својим момцима братски делио. Небо му је било покривало, земља - постеља, бисаге - узглавље,
а љубав к народу - крештело сна". Карађорђе је посебно молитвено поштовао и у помоћ призивао
Светога Краља Стефана Првовенчаног, сина Стефана Немање, брата Светога Саве и потоњег
Симона монаха. Карађорђе је од Турака чувао његове свете мошти и из Студенице их носио
уз Кочину Крајину до Ковина, а после слома устанка пренео их је у Манастир Фенек.
Икона Светог Краља Студеничког красила је Карађорђев барјак. Предање је упамтило
да је Карађорђе био човек који је тврдо у Бога веровао и Свеце поштовао. Увек је о
Божићу сазивао сабор војвода и главара. Сву наду је најпре пологао на Бога те је остало
записано да је кобне 1809. године рекао: "Не дамо Турцима Мораву прећи...па после шта Бог
да....Бог милостив зна шта ради и Он ће нам помоћи". Како је веровао Карађорђе - тако је
веровала Србија. |
|
| Када је Народна Скупштина одлучила да се Карађорђу као вожду исплати 24000 гроша, Вожд је
одговорио: "Фала вам, браћо, на том. Ја не могу ништа узимати од сиромашног народа. Ако Бог
да те се од Турака коначно ослободимо, то ће за мене бити највећа награда, па да идем својој
кући да слободно своје послове радим". |
|
| Карађорђе није био млакоња. Знао је да опрости оно што је њега лично вређало, али није
праштао оно што је вређало његов народ. Познато је да је у једном моменту самовоље појединих
главара тврду реч дао да ће "убудуће свакога, који дани му налог или заповест пренебрегне или са
небрежењем сврши, обесити". Није имао милости ни према свом рођеном брату када је почео да се силно
и нечасно понаша. И данас ођекују Карађорђеве речи усијаним главама у Скупштини: "Ласно је у врућој соби
уређивати и заповедати. Него да вас видим сјутра у пољу кад Турци ударе". |
|
|
|
| Којекуде, Србијо? |
|
|
| Озбиљни људи и озбиљни народи на време уче из своје историјске прошлости, из великих дана
и догађаја. Шта смо ми научили из своје прошлости, од својих великих људи, најбоље видимо ако
себе, свој живот, свој народ и своју државу у ове дане измеримо и упоредимо са Карађорђем,
устанком и тада васкрслом Србијом? |
|
| Данас можемо рећи да су они који су, мимо народа, силом заузели Карађорђево место и
запосели Карађорђеве дворе раскућили све оно што је Карађорђе са својим народом скућио
и сабрао. Србија је од Турака, пред Карађорђевим устанком, била подељена на једанаест нахија.
Данас наши отуђеници покушавају да оно што је Карађорђе скућио, од Турака ослободио и по српски
заокружио, одбаце планирајући да новим Уставом изврше нову нахијанизацију или, како то
вешто камуфлирају, регионализацију Србије ни по чијем но по турском рецепту из предустаничког периода. |
|
| Данас је Србија по много чему у предустаничким приликама, а Срби трпе и ћуте стварно чекајући нову
небеску прилику и зов на ослобођење од Турака са српским именом и презименом. Србија данас, због
смутњи и глобе српске туради, не може ни да се скући, ни да српски мисли. Србија данас не може
честито да изабере ни Вожда, ни Скупштину, ни Владу баш због тога што што великаши проклетих
душа на комаде раздробише царство служећи најгорим вредностима оличеним у Солани. |
|
| Имало је у нашој крштеној историји много примера малодушја, невере и других слабости.
Али, имало је много више примера јунаштва, вере, чојства, сналажљивости и мудрости. Ти
примери стоје изнад свих других. Један од таквих дивних примера јесте и Крстоносни Вожд Карађорђе.
Од њега данас сви треба да учимо, а највише да се научимо жртви за добро свога народа и своје
Отаџбине. Такав је био Вожд, али такви су били и други. Један од њих, Прота Матеја Ненадовић,
овако описује свој животни пут, своје муке, своја трпљења, своја распећа и своја радовања: |
|
| "Ја сам служио и господарио; поповао и војводовао: путовао по народном послу далеке путове и код
куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира;
са царевима сам говорио слободно, а каткад ме је збунио говор простог кмета; гонио сам непријатеље и
бежао од њих; живео сам у сваком благу и изобиљу и поново долазио до сиротиње; имао сам лепе куће
и гледао их из шуме спаљене и порушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови,
а и у неокованим таљигама сам се возио; војводе су из мојих уста очекивале заповест, а морао сам на ноге
да устајем пред онима који су моји пандури били..." |
|
| Историја је забележила да је Ваљево 1804. године имало 24 џамије, три хиљаде турских и две
стотине српских кућа. Ваљево данас у одоносу на оно 1804. године јесте утеха да Косово и Метохија
не смеју и не могу бити изгубљени само ако сви будемо имали Карађорђеве вере, снаге и мудрости. |
|
| Србија је 1804. године била у безизлазној ситуацији. И данас су и Србија и остале Српске Земље и Крајине
у сличној ситуацији. Стешњене су Српске Земље и Крајине од свих и свакога, а понајвише од зла домаћега,
јер данас имамо разноразне отуђенике и отпаднике, који владају Српским Земљама и који су себи дали улогу
нечасних кнезова, а Срби чекају људе Карађорђеве памети и снаге. |
|
| Турци су тражили и добили главу Вожда Карађорђа - баш као што и данас, преко савремених
Вујица и кумоубица, траже главу Радована Караџића. |
|
| Карађорђе је рађао и родио слободну Србију - данашњи властодршци продају Српске Земље и
свакојако смућују и распамећују Карађорђев народ. Карађорђе је палио и рушио турске ханове и
утврђења - данашњи силници продају српске фабрике, истребљују српска села и руше куће српске
сиротиње и избеглица, јер се, забога, не уклапају у њихове урбанистичке планове. |
|
| Данас, овакви какви смо и са овим што имамо и што трошимо још од Карађорђа, прослављамо
200-ту годишњицу Првог српског устанка. Али, данас се многи умни Срби питају да ли ће, ако
се овако, не дај Боже настави, бити Срба да прославе 300 година Првог српског устанка. |
|
| Велику бруку и срамоту представља и тзв. државни Одбор за прославу 200-те годишњице Првог српског
устанка. У тај Одбор су ушли они који у име тобожњих "европских интеграција" и лажне демократије
настављају разарање Срба и Србије, али у том одбору, Богу хвала, нема Српског Патријарха и
српских владика. |
|
| Питам се: шта би данас рекао Карађорђе када би, којим случајем, бануо у Србију и остале Српске
Земље? Ништа друго него би строго запитао: Којекуде, Србијо? Којекуде, Црна Горо? Којекуде, српска
децо? Не знам да ли би Вожд имао милости за оне који раскућише Србију као његову кућу и који његов
народ деле на Србијанце, Црногорце, Босанце, Херцеговце, Војвођане и Крајишнике и завађају га како би
они осионо могли да владају и разарају и Карађорђеву кућу и Карађорђев народ? Не знам шта би урадио
са безбожним главарима који продадоше Книнску Крајину, спутише Републику Српску и Арнаутима препустише
Косово и Метохију? Знам сигурно да многи генерали не би били ни чауши у Вождовој војсци нити би многи
министри били писари у Правитељствујушћем Совјету Сербском. Не би секте тровале његов народ нити
би разноразне невладине организације могле да лажу и брукају његов народ пред светом, јер се у
Карађорђевој Србији само истина могла говорити! |
|
| Нама, и као људима и као народу, не преостаје ништа друго него да се у овој великој години пренемо
и да сви видимо како стојимо разбраћени, развејани, расељени, поскитани, издани, немоћни, очајни и окупирани.
Да знамо оно што је и Карађорђе знао: без домаћинства, вере, честитости, јунаштва, поштења и чојства нема ни
слободног Србина ни слободне Србије и других Српских Земаља и Крајина; да смо један народ и у Србији и у
Црној Гори; и, што је најважније, да Први српски устанак још није завршен и довршен, јер су многе Српске
Земље још увек неслободне и окупиране. |
|
| Бог да душу прости великоме и крстоносноме Вожду Карађорђу, оцу савременог Српства, и свима
који се уградише у слободу своје Отаџбине од Косова до Косова. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
| Корисни линкови |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
