 |
| Стање у кантону Тићино последњих 20 година |
|
|
| У кантону Тићино, у којем живи око 5000 Срба, до 2002. године црквени живот се сводио на повремене доласке свештеника српске православне цркве или у посјећивању служби других православних цркава које су тренутно имале свештенике на овим просторима (грчка, румунска). |
|
|
|
| Шта је био разлог оснивања црквене општине? |
|
|
| Дошавши у Швајцарску на привремени рад многи од нас Срба су тај епитет "привремени" замијенили за "стални", неки због немогућности да се врате на своје, неки због тешке ситуације у српским земљама, а неки из личног избора. Почевши да градимо своја гнијезда у туђој земљи мучила нас је носталгија за отаџбином па смо почели да се окупљамо око нечега што нам је заједничко, а то је српство. Прво је то било у облику клубова, удружења, друштава и сл, међутим као и обично где има политике ту нема слоге тако да је то све било кратког даха. Клубови се затварају, удружења нестају као што су пропадале и нестајале државе, политике и владари, а само је Црква остала и остаје кроз векове једина институција која брижљиво чува и преноси оне вредности које нас чине Србима и православним хришћанима. Тако се једино у Цркви, где смо сви исти без обзира на политичко определење, професију или мјесто рођења, могла очувати српска традиција, језик и вјера православна. |
|
| Многи у жељи да се што брже интегришу у нову средину заборављају и одбацују своје порекло, мислећи да ће тиме бити прихваћенији од домаћина. Напротив, много су поштованији они који чувају своје јер "ако не поштујеш своје како ћеш поштовати туђе". Неки се опет одлажењем у друге цркве тјеше и правдају речима "ма све је то исто", док им се преци преврћу у гробовима, јер да су тако они размишљали Срба данас не би ни било. А да не помињемо шта би на то рекли они који су задњу деценију били изложени свему и свачему само зато што су хтјели да остану оно што јесу: Срби, док нама овде нити ко пријети нити нас спречава да будемо то што јесмо. Зато смо се присуствујући службама других православних цркви (прво грчка, затим румунска) на којима су 90% присутних били Срби и богослужило се на страним језицима: једноставно запитали "А где је српска православна црква? Зар ће наша деца рођена овде у дијаспори прве контакте са Црквом и Христовом вјером слушати на талијанском, румунском или неком трећем језику уместо на матерњем српском?". Зато смо основали црквену општину да се не изгубимо, и да нам се ђеца не асимилирају и не изгубе у овом свијету по разним сектама које најлакше нађу присталице међу младима. Ако Бог да да направимо цркву да наша ђеца и унуци имају гђе да се састану и оставимо траг о нама за будућа поколења. |
|
|
| Тако је почетком 2002. године уз помоћ Епархије средњоевропске и уз благослов Преосвећеног владике Константина 2.фебруара 2002. напокон основана Црквена општина која носи име Светог Саве, првог архиепископа српског.
За привремено сједиште Црквене општине изабрана је Белинцона пошто на том подручју живи и ради највећи број Срба. Одмах након оснивања покренута је процедура за добијање радне дозволе за свештеника Гаврила Рајића, а у том периоду на иницијативу вјерника парохију је повремено посјећивао свештеник Видослав Вујасин из Минхенске парохије који је својим непосредним контактом са народом за вријеме својих долазака ударио темеље новооснованој парохији.
У марту 2004. године швајцарске власти су издале дозволу за пастирски рад свештеника г. Рајића, који је током 2003. повремено посјећивао парохију.
Црквена општина је основана у складу са "Оквирним правилима за рад црквених општина у Швајцарској" и обухвата цјелокупно подручје кантона Тићино као и талијански дио кантона Граубинден (Гриђоне). Тренутно црквена општина не располаже имовином, па се богослужења врше у изнајмљеним римокатоличким црквама: Црква Сан Ђованни у Белинцони, Црква Сакро Куоре у Лугану, а у плану је да се почне са службама у Бијаски, Фаиду и Локарну. |
|
| Једном годишње се одржава редовна скупштина на којој се даје годишњи извјештај о раду и финансијско пословање Црквене општине. |
|
Садашњи чланови Управног одбора:
- господин Срђан Ковачевић – председник
- господин Стјепан Галић – благајник
- господин Александар Влајић
- господин Стево Видовић
- господин Петко Гајић
- господин Душан Цвијић
- господин Слободан Вукајловић
|
|
Ревизори:
- господин Зоран Милановић
- господин Ненад Марић
|
|
|
| За текст се захваљујемо господину Срђану Ковачевићу. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
