ЦркваО свецима
Благовести
Преузето са званичног сајта Српске православне цркве
7. април (25. март по старом календару)
Благовести
Благовести
Извор: СПЦ

Пресвета Дјева Марија је по изласку из храма кад је навршила 14. година, живела у кући свог старог рођака, удовца Јосифа, који је имао 84 године и одраслу децу. Како ни једна девојка у то време, по јеврејском закону, није смела да остане неудата, Дјева Марија је била формално верена са Јосифом и он се старао о њој. Тако је мудрим решењем првосвештеника Захарија и осталих свештеника, закон испоштован, а Дјева Марија остала верна свом завету да се неће никада удавати, већ ће служити Богу.
Једном је Дјева Марија у Јосифовој кући читала из Светог Писма пророштво Исаије о рођењу Христа (Спаситеља). „Гле, дјевојка ће зачети и родиће сина.“ Била је потпуно предана молитви, задубљена у побожне мисли, размишљала је о том великом и чудноватом пророчанству, кад се у великој светлости јавио Арханђео Гаврило и рекао јој: "Радуј се благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама." Кад је Дјева Марија чула ове речи, веома се уплашила. Арханђео је смирио благим речима, говорећи јој да се Бог смиловао на њу, изабравши је да она буде мајка Сина Божјег.
Дјева Марија је само упитала како ће то бити кад она не зна за мужа, а Арханђео Гаврило је одговорио да ће Дух Свети сићи и да ће је осенити сила Свевишњега. Зато ће дете које се буде родило бити свето и зваће се Син Божји.
Богу ништа није немогуће, ето и њена тетка Јелисавета, већ старица, је у шестом месецу трудноће, јер је то по промислу Божјем. Дјева Марија је смерно одговорила: "Ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој." После неколико дана Дјева Марија је отишла у Јудеју код Јелисавете и Захарија. Кад је Јелисавета видела, толико се обрадовала, да је и дете у њеној утроби заиграло, а Дјеву Марију је дочекала речима: "Благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје; и откуд то да к мени дође мати Господа мога?"
Марија је својој тетки одговорила речима које су пуне величанственог значења и које се сваког јутра певају у цркви у "деветој песми" : "Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу спаситељу моме. . ."
Марија је провела код своје тетке Јелисавете три месеца, а онда се вратила кући. Када је Јосиф сазнао да је Дјева Марија трудна, није хтео да је јавно казни, јер је за такав грех, у то време, жена била каменована, него је решио да је тајно отпусти. Тада му се у сну јавио анђео који му је рекао да Дјева Марија није згрешила већ је дете које је у њој зачето од Духа Светога. Такође му је рекао да ће Марија родити сина и да треба да му надене име Исус (Спаситељ), јер ће он спасити народ од грехова. Праведни Јосиф је послушао анђела и испунио све што му је речено.
"Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Светога Духа на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обнављање твари. Историју Новог Завета отворио је Архангел Гаврило речју: Р а д у ј с е! да ознаменује тиме да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником" (Владика Николај).
Благовести се на иконама представљају тако што се слика (живопише) Дјева Марија како седи и чита Свето Писмо, а благовесник, Арханђео Гаврило, стоји са супротне стране, држећи у руци крин. Приказ Благовести се налази на свим олтарским, царским дверима.
Како су Благовести непокретан празник, а Васкрс покретан, може да се догоди да су Благовести на Васкрс или на Велики Петак. И у једном и у другом случају не изоставља се служба овог празника, а служи се Литургија св. Јована Златоустог. Колики је значај овог празника види се и по томе што је Велики Петак једини дан у години када се литургија не служи, сем ако тог дана нису Благовести.
Код нас се Благовести посебно свечано прослављају у манастиру Ћелије, где је живео и упокојио се један од највећих и најумнијих молитвеника, које је наша Црква имала, Ава Јустин (Поповић). Ава Јустин је рођен на дан Благовести, па му је световно име било Благоје, а и упокојио се на исти дан.