 |
| Преузето са званичног сајта Српске православне цркве |
|
| 16. новембар (3. новембар по старом календару) |
|
|
|
|
| Извор: СПЦ |
| |
| Празник Светог великомученика Георгија-Ђурђиц, слава или преслава многих српских места и породица.
Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6. маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију светог
Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду Палестинску. |
|
| У ноћи уочи страдања, свети Ђорђе је видео Христа, који му је на главу ставио венац
победника и рекао да ће ускоро бити са њим. Свети Ђорђе је то сновиђење испричао свом
слуги и замолио га да његово тело пренесе у Палестину, завичај његове мајке. У време цара
Константина, у Лиди Палестинској, хришћани су сазидали диван храм посвећен светом Ђорђу. |
|
|
|
| Приликом освећења тог храма, пренете су и сахрањене у њему чудотворне мошти светог Ђорђа,
великомученика Христовог. |
|
| Преслава - заветина, то је слава коју поједини градови или села славе као своју славу.
Та места се моле једном светитељу као заштитнику свих житеља. Ако се слави појединачно,
то је породични празник, када породица,например, слави Ђурђевдан, онда обележава и јесењи
празник Ђурђиц. |
|
|
| Свештеномученик Акепсим, епископ наесонски и други с њим |
|
| Осамдесетогодишњи старац Акепсим, испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана
у дому своме са гостима својим. Утом дете неко испуњено благодаћу Духа Божјег притрча старом
епископу, целива га у главу и рече: "Благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење!"
Ово пророчанство ускоро се обистини. Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији,
те и свети Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског. Ухваћеном и везаном епископу
приступи неко од његових домаћих и упита, шта заповеда у погледу дома. Светитељ му одговори:
"То више није дом мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи". После великих истјазања буде бачен
у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер и старац од седамдесет година, и Аитал
ђакон. После трогодишњег тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу.Јосифово тело Промислом
Божјим нестаде те ноћи, а над телом Аиталовим израсте дрво "марсина", које исцељиваше сваку болест
и сваку муку на људима. И тако трајаше пет година, па онда злобни и завидљиви незнабошци посекоше то
дрво. Пострадаше ови Христови војници у IV веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија. |
|
|
| Преподобни Илија Египатски |
|
| Подвизавао се близу Антиноа, главног града Тиваиде. Проживео седамдесет година у суровим и
неприступним стенама пустињским. Хранио се само хлебом и урмом, а у младости постио по читаве
недеље. Исцељивао све муке и недуге на људима. Сав је дрхтао од старости. Упокојио се у сто десетој
години живота и преселио у радост Господа својега. "Чувајте ум ваш од рђавих мишљења о ближњим знајући
да њих убацују демони с циљем, да би удаљили ум од виђења својих грехова и од устремљења ка Богу". |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
