 |
|
| Преузето са званичног сајта Српске православне цркве |
|
| 27. септембар (14. септембар по старом календару) |
|
|
|
|
| Извор: СПЦ |
| |
| После Христовог васкрсења, Јевреји су крст на којем је Христос био разапет негде сакрили
и скоро триста година о њему се није ништа знало. Побожна царица Јелена, мајка цара Константина,
је 326. године отишла да се поклони местима страдања Господњег и почела је да трага за Часним Крстом.
По савету патријарха Макарија, питала је многе јеврејске старце о месту где се налази крст, али нико
није хтео ништа да каже. На крају је један од јеврејских стараца, Јуда, признао да је у његовој
породици сачувано предање о томе да је крст закопан испод Венериног храма. |
|
|
|
| Царица Јелена и патријарх Макарије, са свим пратиоцима, су отишли на Голготу.
Тамо су дуго копали и тражили док на крају нису ископали не један, него три крста,
па се није знало који је прави. У том је наишла погребна поворка. Замолили су их да
застану и покојника је патријарх спусти на крст. Пошто је покојник спуштен на прва два
крста, ништа се није догодило, а кад су га положили на трећи крст, покојник оживе и устаде.
Тако је непобитно доказано да је то Часни и Животворни Крст Христовог страдања. |
|
| Царица Јелена је клекла и целивала крст, а мноштво народа се гурало да га види или додирне, па
патријарх Макарије пође на једно узвишено место и високо подиже крст показујући га народу.
Царица Јелена је подигла цркву посвећену Васкрсењу Христовом, на месту где је био Христов гроб.
У тој цркви је Часни крст био 288 година, све до 614. године, када су Персијанци освојили Јерусалим,
побили многе његове житеље, опљачкали силно благо и однели Часни Крст у Персију. Пуних четрнаест година
је Крст био у Персији, све до 628.године, када је грчки цар Ираклије победио Персијанце, узео
Часни Крст из Персије и поново га донео у Јерусалим. Хришћани су трчали да виде и поклоне се
Часном Крсту, а при том су певали: "Господи помилуј." Цар је ишао пред огромном масом света и
при самом крају пута у пуном царском сјају, са круном на глави узео је Крст да га сам однесе у
храм на Голготи, али није могао ни да се макне са места. Тада му је патријарх Захарије, који је
видео анђела који држи крст и не дозвољава да цар крене напред, рекао да је Христос носио крст тим
путем страдања понижен као роб, у бедним хаљинама са трновим венцем на глави и бос, иако Цар над царевима,
и да зато не приличи њему, земаљском цару да у златним одеждама носи крст. Цар Ираклије је тада скинуо круну
и све знаке царског достојанства, па је бос и у лаганој одећи лако изнео крст на Голготу и поставио да у храм Васкрсења. |
|
| У спомен ова два догађаја установљен је празник Воздвижења Часног Крста, Крстовдан. Воздвижење значи уздизање.
У јерусалимској цркви је установљен посебан обред, који се на тај дан врши по свим храмовима. На јутрењу, после песме:
"Слава на висини Богу" свештеник подиже крст окићен цвећем са Часне трпезе и износи га из олтара у цркву на северна врата.
Тада ступа на амвон пред олтаром и осењује крстом све четири стране света. За то време се пева :"Господи помилуј", као што је
некада давно народ певао у Јерусалиму. |
|
| На Крстовдан се строго пости. Обичај је да се тог дана бере и освећује босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима током године. |
|
|
| Света Плакила, царица |
|
| Супруга цара Теодосија Великог. Била истинита хришћанка и по уму и по делима. Нарочито се одликовала помагањем бедних
и болесних људи. Када су јој неки говорили, да се то не слаже с царским достојанством, она је одговорила: "Царском звању приличи,
да помаже новцем; моје пак личне трудове (око ништих), ја дајем Ономе који је благоизволео дати мени то звање". Упокојила се мирно око 400. године. |
|
|
| Преподобни мученик Макарије Солунски |
|
| Ученик светог Нифонта, патријарха, у време када се овај бавио на подвигу безмолствовања у Ватопеду.
Макарије жуђаше за мучеништвом за Христа Господа, и умоли светог Нифонта за благослов. Прозорљиви патријарх
видећи да је то воља Божја, благослови му пут на мучеништво. Макарије оде у Солун и у једној гомили Турака поче
да говори о Христу као једином истинитом Богу. Турци га истуку и баце у тамницу. Кад су га извели на суд,
Макарије викне Турцима: "О кад бисте ви познали истину и крстили се у име Оца и Сина и Светог Духа!"
Турци му одсеку главу 1527. године. У том часу свети Нифонт видео духом из Ватопеда и објавио монаху
мученичку смрт Макаријеву говорећи: "Знај, чадо, да је сабрат твој Макарије скончао данас мученички,
и да се узноси на небо торжествујући и радујући се Господом. Молитвама његовим да се и ми удостојимо
блаженства". |
|
| Преподобна Марија Тарсијска |
|
| Живела сасвим развратно. Два монаха путујући кроз Тарс одседну у гостионици, где Марија провођаше блуд.
Када приступи монасима, они је укореше и одгурнуше као нечисту. Она се наједанпут покаја, и зарече се
тога часа - никад више не грешити. Монаси је узеше и одведоше у женски манастир, где се Марија до
старости подвизаваше. Удостојила се чудотворства и за живота. |
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
| Корисни линкови |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
