 |
|
| Преузето са званичног сајта Српске православне цркве |
|
| 19. децембар (6. децембар по старом календару) |
|
|
|
|
| Извор: СПЦ |
| |
| У другој половини трећег века родио се у граду Патару, угледним и богатим родитељима,
Теофану и Нони, син јединац Никола. Град Патара се налазио на обали малоазијској области
Ликији, близу Средоземног мора, а над свим тим областима, као и над остатком света
владао је моћни римски цар Валеријан. |
|
| Богатство и углед Николиних родитеља омогућио је дечаку да се школује код најпознатијих
учитеља Теофан и Нона нису заборавили да им је чедо Бог даровао, па захвални на дару и бескрајној
радости родитељства, дадоше сина да се духовном животу учи код стрица Николаја, епископа Патарског. |
|
|
|
|
| Кад је дошло време замонашен је у манастиру Нови Сион. После смрти родитеља, Никола,
не задржавши ништа за себе, раздели своје велико наслеђе сиромасима. |
|
| У граду Патари су га сви знали као изванредно доброг и милостивог свештеника, који је
увек свима помагао, али није волео да се о томе зна и прича, држећи се речи Господњих:
"Да не зна левица твоја шта чини десница" (Мат. 6, 3). Због његове вредноће, ревновања
за веру Христову, поштења и доброте, епископи и свештеници из Ликијске области,
изабрали су св. Николу за архиепископа мир-ликијског, после смрти његовог стрица. |
|
| Као архиепископ, св. Никола се понашао као добри пастир из јеванђелске приче. Обилазио
је засеоке села и градове. Поучавао је народ, утврђивао у вери, обилазио убоге, болесне,
заточене. Откупљивао је сужње и пуштао их на слободу, јер су тада заробљеници продавани као робови. |
|
| У време цара Диоклецијана и св. Никола је био затворен у тамницу, где је провео много година,
све док на римски престо није дошао цар Константин и помиловао све хришћане, а хришћанство
прогласио вером читавог царства. Тада се св. Никола вратио на свој архиепископски престо. |
|
| У то време, царица Јелена је пронашла Часни крст Христовог страдања, па је св. Никола
решио да обиђе света места. У току путовања у Свету земљу, као и при повратку из ње, на
путу су се догађала многа чудеса. Кад је страшна олуја запретила да потопи брод, свети Никола
клекао на молитву Богу, који је утишао буру и умирио море па су срећно стигли у Свету земљу.
После обиласка свих светих места, свети Никола унајми неког лађара да га одвезе у Ликију,
али лађар је, иако је узео новац, хтео да иде на неку другу страну. Тада се подиже јак ветар
и окрену брод у правцу Ликије, без обзира што су сви морнари, по наређењу капетана,
покушавали да га врате, пуним једрима брод је дошао у Ликијско пристаниште, где се свети
Никола искрцао. Безброј је прича о доброчинствима светог Николе. Помагао је он сироте девојке,
тешио уцвељене, спасавао народ од глади, бранио Ликију и све градове од ратне опасности и несреће.
Причају људи да је неки брод упао у олују на путу из Египта, морнари су клекли на молитву призивајући
светог Николу. У том трену, појави се свети Никола на броду, узе кормило и поче управљати бродом, избави
га из опасности и нестаде. Кад су стигли у град, угледали су свога спаситеља па су почели да му се до земље
клањају и љубе руке и ноге, а свети Никола је само одговорио: "Подајте славу Богу што вас је избавио,
а ја сам човек грешан као што сте и ви". Но ту се прича не завршава. Светитељ је видео да су ти морепловци
гусари, па их посаветова и научи како да се покају и поправе да их нека друга Божја казна не стигне. |
|
| Свети Никола је уснуо у Господу, после 58 година службовања Богу и народу, 6. децембра 345. године.
Свечано је сахрањен у саборној цркви мирликијске митрополије. Тамо је његово тело почивало вековима.
Многи људи су долазили и молили се, а остало је забележено да су гроб Светог Николе походили и многи
Словени, вероватно је зато поштовање светог Николе код нас толико распрострањено. |
|
| Кад су завичај светог Николе освојили Турци, он се у сну јавио једном свештенику из Барија у
Италији и рекао да жели да његово тело буде пренесено у Бари. Било је то 1096. године. |
|
| У Барију је подигнут велелепни храм посвећен светом Николи, где његове мошти и данас почивају.
Свети краљ Стефан Дечански је целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је свети Никола вратио вид. |
|
|
| Свети Николај, епископ патарски |
|
| Стриц великога светитеља Николаја, који овога и настави на духовни живот и рукоположи за свештеника. |
|
|
| Свети мученик Никола Караман |
|
| За веру Христову љуто истезаван од Турака и обешен у Смирни 1657. године. |
|
|
| Свети Теофил, епископ антиохијски |
|
| Као добро школован у филозофији јелинској он се, по прочитању Светог Писма, крсти и
поста велики заштитник вере хришћанске. Његово дело О вери сачувано је до данас.
Управљао црквом Антиохијском тринаест година, и упокојио се 181. године. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
| Корисни линкови |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
