 |
|
| Преузето са званичног сајта Српске православне цркве |
|
| 27. октобар (14. октобар по старом календару) |
|
|
|
|
| Извор: СПЦ |
| |
| Име свете Параскеве или Петке долази од грчке речи Параскева што значи Петак, отуда Петка.
Рођена је крајем деветог или почетком десетог века у граду Епивату, који се налази између
Силимвије и Цариграда. Родитељи су јој били, вероватно словенског порекла, имућни и
честити хришћани који су тако васпитали и своје двоје деце, сина Јевтимија и кћер Петку.
Јевтимије је био старији и по одобрењу и благослову родитеља рано се замонашио, а касније
постао епископ Мадитски. |
|
|
|
| Петка је од најранијег детињства била веома побожна. Живот јој је био испуњен радом и молитвом,
а после смрти родитеља, живела је онако како су живели велики светитељи подвижници. Желела је да
се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград. Потом је пет година је живела при цркви
Покрова Богородице у Ираклијском предграђу. |
|
| Одатле је отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом и
настанила се у Јорданској пустињи. Тамо је до дубоке старости живела подвизавајући се. Две године
пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни
град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити. Кад се вратила у Епиват, нико је није препознао,
јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала. Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви.
Тихо се угасила и нестала са лица земље. Била је сахрањена изван гробља јер је за суграђане била
странкиња. Нико није знао ко је она. |
|
| После много година, на том месту је сахрањен неки утопљеник, кад су копали гроб, радници су нашли потпуно
сачувано тело, али нису томе придавали никакав значај. У току ноћи, један од радника, Георгије, имао је
овакво сновиђење:Видео је царицу како седи на престолу, обасјана светлошћу. Један од светлих војника,
који су је окруживали, узео је Георгија за руку и рекао му да су се огрешили о светитељку, а онда је
царица сишла са престола, рекла му ко је она и наредила да изваде њене мошти и положе их на часном месту.
Георгије је испричао укућанима сновиђење, па су сви пошли до гроба, а тамо су затекли много људи, јер је и
једна жена, Јевтимија, имала исто такво сновиђење. Тако су мошти свете Петке положене у цркву и одмах су
почела да се дешавају чудесна исцељења. Два века после смрти свете Петке, Цариградом и околином су владали
крсташи, па бугарски цар Јован Асен 1238. године измоли од крсташа ове мошти и пренесе их у своју престоницу
Трново. У време Косовске битке, и Трново је пало у турске руке, па су мошти свете Петке су пренете у Румунију,
а кад је од Турака 1396.г. освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита да јој дозволи да
мошти светитељке пренесе у Србију. Он је дозволио и мошти свете Петке су пренете у Београд на Калемегдан, код извора
чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји. Тамо су мошти почивале све до 1521. г., а кад је
Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. Тамо су почела да се
дешавају чудеса, па су свету Петку славили не само хришћани него и муслимани. |
|
| Године 1641. војвода Василије Лупул, господар Молдавије, је успео да добије мошти свете Петке и
пренесе их у град Јаши, где и данас почивају. |
|
| Колика је благодат од молитви, знају сви они који су се светој Петки молитвено обраћали, али и многи
којима се сама јављала и у невољама помагала. |
|
|
| Свети мученици Назарије, Гервасије и Протасије |
|
| Назарије рођен у Риму од оца Јеврејина и мајке хришћанке. Мајка му Перпетуа беше крштена
самим апостолом Петром. Примивши веру материну, Назарије се својски предаде испуњењу свих прописа
црквених. Неустрашиво проповедајући Јеванђеље, Назарије дође у Медиолан (Милан). Тамо нађе у
тамници Гервасија и Протасија, и служаше им са великом љубављу. Сазнавши за то месни кнез
нареди те избише Назарија и прогнаше из града. У визији некој јави му се мајка његова и рече
му, да треба да иде у Галију (Француску) и тамо проповеда Јеванђеље. Тако Назарије и учини.
После неколико година Назарије опет дође у Медиолан, сада са младићем Келсијем, учеником својим,
кога он крсти у Галији. Ту затече браћу Гервасија и Протасија још у тамници, у коју и њега брзо
баци кнез Анулин. И радоваху се Христови мученици због новог сусрета по Божјем Промислу.
Цар Нерон нареди, да се Назарије убије; и кнез изведе из тамнице Назарија и Келсија, и одсече
му главу. Ускоро потом бише посечени и свети Гервасије са Протасијем од некога војводе
Астазија, који кроз Медиолан иђаше у рат против Мораваца. Па кад чу војвода, да ова два
брата не приносе жртве идолима, побоја се да због тога не изгуби битку, па нареди те их
одмах посекоше. Гервасије и Протасије беху близанци блажених родитеља и за веру такође мученика:
Виталија и Валерије. Мошти светог Назарија пренесе свети Амвросије из неког врта ван града у цркву
светих Апостола, а мошти светог Гервасија и Протасија беху му откривене у једној чудесној визији. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
| Корисни линкови |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
