 |
|
| Преузето са званичног сајта Српске православне цркве |
|
| 27. јануар (14. јануар по старом календару) |
|
|
|
|
| Извор: СПЦ |
| |
| Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом,
због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав.
Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон.
Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски.
Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по
земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. |
|
|
|
| Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу
и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован
и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе
српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236.
године. Тело му је пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у
Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април). |
|
| "У историји Православља има више светитеља који су названи именом просветитеља. Такав је
св. Григорије просветитељ Велике Јерменије, св. Нина, просветитељка Грузије, света браћа
Ћирило и Методије, просветитељи Словена, и код нас Срба - Свети Сава Просветитељ и
учитељ. Ово јеванђелско просветитељство у православној традицији битно је другачије
од оног уобичајеног, нама познатог из новијег времена" (Вл. Атанасије Јевтић). Није о
Светом Сави овако говорено само у последње време него и за његова живота, о чему сведочи
поздравно слово, којим је Јерусалимски патријарх Атанасије други (патријарховао од 1224. до1236.
год.), упутио Светом Сави приликом његовог другог доласка у Јерусалим: "Ево, браћо, ово су пред
нама истински Апостоли Христови, које је сам Господ извео на жетву своју и сам их надахнуо.
Јер истинити Бог је од почетка Ноју и Авраму и Јову праведном јавно, а не преко Писама
говорио, него их је сам Собом надахњивао, зато што је нашао ум њихов чист. Тако је и
Светим Апостолима, нашим Учитељима, Бог дао не нешто написано, него им је уместо
Писма дао благодат Духа Светога, рекавши им: "Он ће вас (тј. Дух Свети) научити свему,
и увести вас у сваку истину, и просветити вас" (Доментијан, 203-4). Речи Јерусалимског
патријарха говоре да је он у Светом Сави видео и препознао просветитеља, и то не било
каквог, него онаквог какви су били Апостоли Христови» (еп. Атанасије (Јевтић). |
|
| У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у
13. веку. А култ Светога Саве је живео у народу који га је и за живота поштовао
као светитеља. На гробу Св. Саве вековима се окупљао народ тражећи утеху, помоћ
и исцељење. Кад су Турци решили да казне Србе најстрашнијом могућом казном, да
спале мошти Светога Саве, онда је тај паклени наум у дело спровео отпадник од
вере и народа, потурчени Албанац, Синан Паша. |
|
| Али ни то није вредело, Свети Сава није постао просветитељ, учитељ и ујединитељ народни,
по титули, пореклу или части, већ по благослову Господњем, а силом Духа Светога. А што је
Бог оставио, не може да уништи никаква земаљска пакост. Тако је нама остало дело Светога
Саве, да се по њему управљамо и живимо, односно, како то лепо каже Теодосије
Хиландарац: "Био си учитељ пута који води у живот, истински и вечни, јер си,
дошав Духом Божјим просветио твоју отаџбину." |
|
| Дан Светог Саве, као школске славе, се помиње први пут 1735. године и то у документима
Карловачке српско-латинске школе коју су основали Руси. У Карађорђевој Великој Школи (1808-1813.),
било је звоно на којем је био урезан лик Светога Саве. То звоно је остало неоштећено у току свих
ратова устанака и превирања у Србији, и 1840. год. је пренето у Лицеј, који је 1863. год. прерастао
у Велику школу, из које је 1905. године израстао Београдски универзитет. |
|
| Кнез Милош Обреновић је 1823. године донео наредбу да се дан Светог Саве слави као школска
слава. Из тог времена је остала прича, да четири године по доношењу наредбе о прослављању Светог
Саве, многи страни трговци, Грци, Цинцари и Бугари, нису поштовали овај празник. Кад је то чуо,
књаз Милош их је све позвао у Пожаревац и рекао. "Ви Грци засветисте и своје црквењаке и ми их
све светкујемо, а нећете једнога Светога Саву Српскога?" |
|
| "Океме, господар, ама не сме знале. " |
|
| Онда је наредио да свако од њих однесе по оку воска цркви и да добро упамте када је дан
Светога Саве. Прича се да су следеће године већ око Божића сви почели да се распитују код
београђана: "Кад је, ђанум, оно Васе Светло Сава, да идемо у цркву." |
|
| Дан Светога Саве је прослављан све до 1945. године. Те године је у згради Народне скупштине,
веома свечано обележен празник Светога Саве. Како пише "Политика" у броју од 28. јануара 1945.
године, прославу је организовала Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије, где су
били окупљени сви чланови руководства, на челу са Јосипом Брозом, као и преко 350 званица.
На чеоном зиду је била слика Уроша Предића "Свети Сава благосиља српчад", а около су биле
заставе са петокракама и слике Маркса, Енгелса, Лењина, Стаљина и Тита. На Универзитету
се славило уз верски обред резања славског колача. Чим је скинута свечана декорација
из скупштинске сале, слика Уроша Предића је бачена у подрум (одакле је после доста времена
неко пренео у канцеларију ректората Богословије), а и са свим осталим се поступило на
исти или гори начин. Прослављање Светог Саве је забрањено и све до пре петнаестак
година, наставници су морали да записују све ученике који иду у цркву на дан Светог Саве. |
|
| Но, Богу драгом хвала, времена су се променила, па данас, на дан 14/27. јануара, све школе
опет славе дан српског просветитеља и учитеља Светитеља Саве. |
|
|
| Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски |
|
| Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски, побијени од Сарацена, један у IV а други у V веку. |
|
|
| Свети Иларије, епископ поатијски |
|
| Ватрен борац против јереси Аријеве на Западу. Много је страдао због одбране Православља.
Написао више списа, од којих је најважнији спис о Светој Тројици. Упокојио се у Господу 362. године. |
|
|
| Света Нина, просветитељка Грузије |
|
| Сродница светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског. Пошто јој се и
отац и мајка, племићи кападокијски, замонаше, то она би васпитана под надзором патријарха
Јувенала. Чувши за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти
Грузијанце. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу. Када
јој Господ отвори пут, млада Нина заиста оде у Грузију где за кратко време стече велику љубав
народа. Успе да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара,
који после ревносно помагаху мисионарски рад Нини. Нина је успела да за живота прође сву
Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш у време страшног гоњења
хришћана од стране цара Диоклецијана. Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу
335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму. Чинила многа чудеса и за живота и по смрти. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
| Корисни линкови |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
