 |
| Преузето са званичног сајта Српске православне цркве |
|
| 09. јануар (27. децембар по старом календару) |
|
|
|
|
| Извор: СПЦ |
| |
| Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским.
Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око
помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше
чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом
мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете,
узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога
и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. |
|
|
|
|
| Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице
његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу
као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа
доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе
злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа
Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима,
Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави
Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране
Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима
његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на
неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога
првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на
годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани
на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац
међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога. |
|
|
| Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани |
|
| Рођена браћа, родом из Палестине, врло образовани у светској мудрости и у мудрости духовној.
Монаси у обитељи Светог Саве Освећеног, потом и презвитери. Страдаше љуто за иконе у време три
цара: Лава Јерменина, Михаила Валвоса и Теофила. Безумни Теофил својим рукама их туче, и нареди,
те им се гвожђем нацрташе по лицу подсмешљиви стихови, због чега су и прозвати Начертани.
Бачени у тамницу у граду Апамији Витинијској. Теодор ту сконча од мука и рана.
Теофан ослобођен у време Теодора и Михаила, и постављен од патријарха Методија за
митрополита никејског. Свети Теодор сконча 833. године. Ова дивна браћа пострадаше
за Христа, и примише дивну награду од Христа у бесмртном царству светлости. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
