 |
|
| Преузето са званичног сајта Српске православне цркве |
|
| 12. фебруар (30. јануар по старом календару) |
|
|
|
|
| Извор: СПЦ |
| |
| Овај празник се слави као Сабор тројице светитеља, а то су: св. Василије Велики, Св. Григорије
Богослов и св. Јован Златоусти. Сва тројица су били црквени великодостојници, отуда назив јерарси.
Св. Василије и св. Григорије су били вршњаци и заједно су се школовали, а св. Јован Златоусти је
био од њих млађи 25 година. |
|
| У двомиленијумској историји Цркве, по Божјем промислу се увек, када предстоје тешки дани,
појављују изузетно мудри, богонадахнути људи, који својим делима, тумачењима, и учењем,
остављају неизбрисив траг, као путоказ и светло за будућа поколења. Таква
су била Света три јерарха. Свети Василије Велики је био владика Ћесарије Кападокијске,
а Свети Григорије Богослов и св. Јован Златоусти васељенски патријарси. |
|
|
|
|
| Св. Василије Велики, родио се 329. године и био је стуб истините вере, диван владика
назван "пчелом цркве Христове". Написао је много апологетских, богословских, подвижничких
и канонских дела, као и службу која је названа по његовом имену: Литургија св. Василија Великог,
а служи се 10 пута у години. |
|
| Св. Василије Велики се упокојио 379. године. |
|
| Св. Григорије Богослов је био вршњак св. Василија, рођен је исте 329. године. |
|
| Са св. Василијем се упознао за време школовања у Атини. То пријатељство је трајало читавог
живота. Кад је завршио школовање и вратио се кући, Григорије је ступио у свештено-монашки чин,
па је у пустим пределима око Црног мора живео подвижнички проучавајући и тумачећи Свето писмо заједно
са св. Василијем Великим. После извесног времена Григорије је постављен за епископа, а касније
је постао васељенски патријарх. У то време су владале јереси и разна учења страна истинској
вери. Григорије се супростављао јеретицима, иако су они претили да ће га убити. Но кад је настала
неслога у самој Цркви, Григорије се добровољно повукао са места патријарха. Остатак живота је провео
у самоћи и молитви. Написао је изванредно вредна црквена дела и прелепе песме, којима је проникао у дубину
божанских истина, па је због тога прозван Богослов. Св. Григорије је доживео дубоку старост.
Упокојио се у Господу 390. године. |
|
| Свети Јован Златоусти рођен је 354. године. Учио је филозофију, али у току студија је увидео
да је то празно учење, а кад се сусрео са вером Христовом схватио је да је то једина и потпуна
истина, којој је посветио сав свој живот. Крстио га је Мелетија, патријарх Антиохијски, а
тада су крштени и његови родитељи отац Секунда и мајка Антуса. После смрти родитеља се замонашио.
Кад је написао књигу "О свештенству", јавили су му се св. апостоли Јован и Петар који су му
прорекли велику службу, али и велико страдање. Због силе мудрости, подвижништва и невероватног
беседништва, био је изабран за васељенског патријарха. Шест година је управљао црквом са
изванредном ревношћу. Али као што му је било проречено, био је прогањан и два пута слат
у изгнанство. Написао је много дела, као и литургију, која се зове Литургија св. Јована Златоустог.
Умро је на Крстовдан 407. године у Јерменији. |
|
| После смрти ових светитеља, настале су страшне свађе и расправе око тога ко је
од њих највећи и народ је почео да се дели на - василијевце, григоријанце и јовановце. |
|
| Ко зна како би се ове распре завршиле да се нису епископу града Евхаита, Јовану, јавила у
сну сва три светитеља. Најпре су му се јавили појединачно и то сваки од њих у неисказаној
небеској красоти и сјају, а потом и сва тројица заједно. Ону су му тада рекли: "Ми смо једно
у Бога, као што видиш, и нема ништа у нама противречно... нити има међу нама нити првог нити другог."
Још су посаветовали епископа Јована да би било добро да им он напише једну заједничку службу, и
одреди дан празника када ће из заједно прослављати. Пошто се спомен сваког од њих слави, по
јулијанском календару, у јануару месецу, (св. Василије Велики 1.јануара; св. Григорије Богослов
25. јануара, а св. Јован Златоусти 27. јануара, одређено је да празник, односно њихов Сабор,
буде прослављан 30. јануара по јулијанском, односно 12. фебруара, по грегоријанском календару. |
|
| Ова тројица дивних светитеља Христових беху послати људима ради њиховог спасења. Празник Света
Три Јерарха се у Грчкој слави не само као црквени, него и као највећи национални и школски празник. |
|
|
| Свештеномученик Иполит, епископ римски |
|
| Пострадао за веру у време Клавдијево. Када у Риму девица Хрисија би немилостиво мучена
за Христа, тада се заступи за њу пред мучитељима свети Иполит и изобличи мучитеље. Због тога
протеста и он би стављен под суд, суђен и осуђен на смрт после дугих истјазања. Везаше му и ноге
и руке и потопише га у мору. С њиме и Хрисијом пострада још двадесет мученика. Пострада свети
Иполит 269. године. |
|
|
| Свети мученик Теофил Нови |
|
| Као војвода цара Константина и Ирине би заробљен од Агарјана и четири године држан у тамници.
Па када одби сва наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем 784. године
и пресели се ка Господу. |
|
|
| Свети Петар, цар бугарски |
|
| Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном
од Цариграда и сачувао Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата
са Мађарима и Русима умро 976. године у педесет шестој години живота. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
| Корисни линкови |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
