ЦркваО свецима
Света Три Јерарха
Преузето са званичног сајта Српске православне цркве
12. фебруар (30. јануар по старом календару)
Света Три Јерарха
Извор: СПЦ

Овај празник се слави као Сабор тројице светитеља, а то су: св. Василије Велики, Св. Григорије Богослов и св. Јован Златоусти. Сва тројица су били црквени великодостојници, отуда назив јерарси. Св. Василије и св. Григорије су били вршњаци и заједно су се школовали, а св. Јован Златоусти је био од њих млађи 25 година.
У двомиленијумској историји Цркве, по Божјем промислу се увек, када предстоје тешки дани, појављују изузетно мудри, богонадахнути људи, који својим делима, тумачењима, и учењем, остављају неизбрисив траг, као путоказ и светло за будућа поколења. Таква су била Света три јерарха. Свети Василије Велики је био владика Ћесарије Кападокијске, а Свети Григорије Богослов и св. Јован Златоусти васељенски патријарси.
Св. Василије Велики, родио се 329. године и био је стуб истините вере, диван владика назван "пчелом цркве Христове". Написао је много апологетских, богословских, подвижничких и канонских дела, као и службу која је названа по његовом имену: Литургија св. Василија Великог, а служи се 10 пута у години.
Св. Василије Велики се упокојио 379. године.
Св. Григорије Богослов је био вршњак св. Василија, рођен је исте 329. године.
Са св. Василијем се упознао за време школовања у Атини. То пријатељство је трајало читавог живота. Кад је завршио школовање и вратио се кући, Григорије је ступио у свештено-монашки чин, па је у пустим пределима око Црног мора живео подвижнички проучавајући и тумачећи Свето писмо заједно са св. Василијем Великим. После извесног времена Григорије је постављен за епископа, а касније је постао васељенски патријарх. У то време су владале јереси и разна учења страна истинској вери. Григорије се супростављао јеретицима, иако су они претили да ће га убити. Но кад је настала неслога у самој Цркви, Григорије се добровољно повукао са места патријарха. Остатак живота је провео у самоћи и молитви. Написао је изванредно вредна црквена дела и прелепе песме, којима је проникао у дубину божанских истина, па је због тога прозван Богослов. Св. Григорије је доживео дубоку старост. Упокојио се у Господу 390. године.
Свети Јован Златоусти рођен је 354. године. Учио је филозофију, али у току студија је увидео да је то празно учење, а кад се сусрео са вером Христовом схватио је да је то једина и потпуна истина, којој је посветио сав свој живот. Крстио га је Мелетија, патријарх Антиохијски, а тада су крштени и његови родитељи отац Секунда и мајка Антуса. После смрти родитеља се замонашио. Кад је написао књигу "О свештенству", јавили су му се св. апостоли Јован и Петар који су му прорекли велику службу, али и велико страдање. Због силе мудрости, подвижништва и невероватног беседништва, био је изабран за васељенског патријарха. Шест година је управљао црквом са изванредном ревношћу. Али као што му је било проречено, био је прогањан и два пута слат у изгнанство. Написао је много дела, као и литургију, која се зове Литургија св. Јована Златоустог. Умро је на Крстовдан 407. године у Јерменији.
После смрти ових светитеља, настале су страшне свађе и расправе око тога ко је од њих највећи и народ је почео да се дели на - василијевце, григоријанце и јовановце.
Ко зна како би се ове распре завршиле да се нису епископу града Евхаита, Јовану, јавила у сну сва три светитеља. Најпре су му се јавили појединачно и то сваки од њих у неисказаној небеској красоти и сјају, а потом и сва тројица заједно. Ону су му тада рекли: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и нема ништа у нама противречно... нити има међу нама нити првог нити другог." Још су посаветовали епископа Јована да би било добро да им он напише једну заједничку службу, и одреди дан празника када ће из заједно прослављати. Пошто се спомен сваког од њих слави, по јулијанском календару, у јануару месецу, (св. Василије Велики 1.јануара; св. Григорије Богослов 25. јануара, а св. Јован Златоусти 27. јануара, одређено је да празник, односно њихов Сабор, буде прослављан 30. јануара по јулијанском, односно 12. фебруара, по грегоријанском календару.
Ова тројица дивних светитеља Христових беху послати људима ради њиховог спасења. Празник Света Три Јерарха се у Грчкој слави не само као црквени, него и као највећи национални и школски празник.
Свештеномученик Иполит, епископ римски
Пострадао за веру у време Клавдијево. Када у Риму девица Хрисија би немилостиво мучена за Христа, тада се заступи за њу пред мучитељима свети Иполит и изобличи мучитеље. Због тога протеста и он би стављен под суд, суђен и осуђен на смрт после дугих истјазања. Везаше му и ноге и руке и потопише га у мору. С њиме и Хрисијом пострада још двадесет мученика. Пострада свети Иполит 269. године.
Свети мученик Теофил Нови
Као војвода цара Константина и Ирине би заробљен од Агарјана и четири године држан у тамници. Па када одби сва наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем 784. године и пресели се ка Господу.
Свети Петар, цар бугарски
Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном од Цариграда и сачувао Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата са Мађарима и Русима умро 976. године у педесет шестој години живота.