 |
| Позориште код Срба има веома дугу традицију - више од осам векова. На почетку, у 13.веку
све се заснивало на импровизацији и црква је чак забрањивала верницима да посећују овакве
манифестације. Развој позоришта у Срба није текао у континуитету. Велики прекид настао је
доласком Турака на Балканско полуострво. Изузетак је била Војводина где је развој позоришта био под утицајем Европе. |
|
| Прва српска представа била је такозвана школска драма Траедокомедија Мануила Козачинског, изведена 1734. године. |
|
| Прва професионална позоришна група настала је у Новом Саду 1838.год.
За даљи развој позоришта важно је напоменути Јована Стерју Поповића (1806-1856.), првог великог
драмског писца код Срба. Његови Родољупци, Покондирена тиква, Лажа и паралажа, Тврдица се
играју и данас и нису изгубили на својој актуелности. Не смемо заборавити Лазу Костића и Ђуру
Јакшића који су својим делима на српској сцени остварили велики утицај на наше позориште.
|
|
| Крајем 19. и почетком 20. века наше позориште је претрпело велики утицај немачких и француских позоришта.
У 20. веку на позоришној сцени био је доминантан Бранислав Нушић (1864-1938.) са својим Народним послаником, Сумњивим лицем и другим делима.
После Другог светског рата уследио је буран развој српског позоришта. Сваки од писаца, глумаца, управника позоришта,
сценографа, редитеља, костимографа допринео је бољитку наше сцене. Због ограничености простора и времена не можемо се
посветити свима њима иако они то несумњиво заслужују.
|
|
|
За крај можемо рећи да данас у Србији ради 35 професионалних позоришта и да свако од њих пише странице неке будуће историје.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
