КултураВечери са...
Савиндан
Најаву Светосавске прославе у организацији Допунске школе на српском језику у Госау могли сте видети на страницама дијаспора.цх Преносимо Вам утиске...
Галерију фотографија можете погледати овде.
Великим трудом Допунских школа у Бишофцелу, Роршаху, Ст. Галену, Уцвилу и Госау, у којима ради учитељица, госпођа Светлана Илић Марчек, прослављен је наш први, српски, просветитељ Сава, 28.јануара, у Андреас центру у Госау. Прослави су присуствовали:
-Кординатоор-саветник за Допунску школу на српском језику при Министарсву просвете и спорта, са седиштем у Штутгарту, госпођа Невена Вранеш;
-Генерални конзулат у Цириху и госпођа Драгана Вуковић- конзул;
-Свештеник Католичке цркве и представник Црквене општине Госау-господин Никлаус Поп и господин Иноценц,који су дали салу за тај дан;
-Књижевник, господин Жељко Кнежевић;
-Песникиња, госпођа Богица Јевтић;
-Фолклорна друштва « Хомоље»-Госау и «Вук Караџић- Роршах»
-Госпођа Александра Влајић-председник жирија и чланови, господин Дарко Јовановић и Господин Мића Савановић;
-Фирма «Инфина«, која је припремила поклончиће за децу;
-Директор фирме »Орбит«, господин Миљко Миљковић; и многи други људи добре воље који су помогли прославу и желели тог дана да буду са нама.
Овогодишњи кум славе био је господин Синиша Живковић из Бишофцела.
Програм прославе се састојао из три дела:
На почетку програма, након химне, кум славе је са децом ломио славски колач. Златник из погаче је добио ученик Милош Точиловац из Бишофцела и његова породица преузима кумство за следећу годину.
У првом делу је представљен живот светитеља у једночинкама које су припремили ученици. Уз изванредну глуму, звучне и визуелне ефекте и костиме, представгљали су сегменте из његовог живота и тиме задивили публику, која је по први пут од када школа постоји пропратила целу представу без и једне речи. Само су се између појединих сцена чули аплаузи који су ученицима дали подстрек за још бољу глуму. У том делу представљена је слика Србије и двора у 12. веку, очекивања Немањиног,нашег великог жупана, од своје деце и утеха мајке свом сину Растку, који се све више окреће духовним странама живота.
Друга сцена представља његов одлазак на Свету Гору и одлука да ће све урадити за српски народ и православну веру.
У трећој сцени он гради Хиландар,прво училиште, где просвећује српске монахе и које шаље у народ речима :
«... Човек на земљи има само један живот, који само с напором може бити спашен. Живот у коме је сваки тренутак један мали испит. Много губе они који ту прилику пропуштају. Али монаси, богатећи сопствени ум, богате и ум народа који је, иако честит, изложен многим јересима... Школа у Хиландару шири Православље... Молимо се Богу да нам да веру, љубав, наду...кајање...снагу да останемо православни, добри и отпорни... »
Четврта сцена је слика у манастирском дворишту у Студеници, где монах Сава прича окупљеном народу о животу његовог оца, светог Симеона, и својој посвађаној браћи, речима:
« ...Браћо моја и сестре, нека вам то буде највећа поука, да најпре долази СЛОГА а из ње мир и срећа. Радујте се својим ближњима па ћете и сами бити срећни! »
У петој сцени на бину ступају Синан-паша док у позадини ломача пламти...Синан , бесан али немоћан прича шта је све са Србима пробао али безуспешно. Онда на сцену ступају рецитатори са узвицима:
« ...Ватра гори... Синан виче:
Гори, гори свештениче!!!
А салом се шује глас:
«...Не бојте се децо мила,
Што вас кињи турска сила !
Ја остајем у свом роду,
Док војује за слободу...!»
Синан беспомоћно признаје:
«То што сам му спалио кости, говори колико сам беспомоћан пред тим народом...
Након спаљивања моштију Светог Саве у народу су настале приче и легенде о светитељу.
Уз изванредну глуму ученици су дочарали зимску ноћ у 16.веку, у обичној сеоској кући. Уз звуке фруле причали су легенде о светитељу у којима је он жив, иде земљом и ствара чуда...
Публика је громким аплаузима наградила ученике. Затим су изашли најмалађи уценици и песмицама о Светом Сави дали драж целокупном програму.
У другом сату програма, била је пауза у којој су гости могли да разгледају изложбу литерарних и ликовних ученичких радова на тему: « Православље, у срцу те носим» и да при томе, на листићу, који су добили, обележе рад, који по њиховом мишљењу, заслужује награду публике.
Ту је била и изложба «Манастири-сведоци прошлости» и «Србија за сећање». Публика је била импресионирана радовима ученика који су сјајно уражени, а жири је имао тежак задатак да изабере најбоље.
Након паузе, у трећем сату, програм је настављен и почео је рецитацијом «Када Србин славу слави», а након тога су ученици седмих и осмих разреда наздравили српском народу речима:
Народе!
нека ти здравица ова
буде уместо благослова,
шта год радио
Деца ти се рађала!
Здравицу су ређали ученици, а публика их је овацијама прихватала.
Затим је Фолклорноп друштво «Вук Карађић» заиграло на бини и срца наших људи су била препуна.
Наши песници, госпођа Богица Јевтић и господин Жељко Кнежевић, су говорили своје стихове изабране за тај дан а након тога је Фолклорно друштво «Хомоље « показало своју кореографију игара из Србије. И на крају, реч је добио жири –прогласио је победнике и уручио награде.
Председник Школског одбора, господин Неша Тодоровић, се захвалио учитељици великим букетом цвећа и у узбуђењу рекао: «Као човек, ја морам да изразим дивљење овом што сам видео и доживео! По први пут се дешава оваква прослава и ја се захваљујем нашој учитељици, госпођи Светлани Марчек... Задивљен сам!
Након тога је покренуо хуманитарну акцију за помоћ деци у Звечанској речима:
«Данас, на овај велики дан, ми показујемо да знамо пут Светосавља и у то име покрећемо акцију за помоћ напуштеној деци.
Затим је позвао госпођу Невену Вранеш, координатора за Допунску школу и уручио јој цвеће. Госпођа Вранеш се захвалила за прелеп дан који је доживела и додала: »Све што бих рекла био би вишак, јер све ово што сам доживела је апсолутно предивно и потпуно. Хвала вам.
Наставник Светлана Марчек се захвалила деци, Школском одбору и родитељима на подршци коју од њих добија речима: Све што је требало да кажем, рекла сам кроз програм. Додајем само захвалност ученицима и њиховим родитељима, јер уз подршку коју од њих добијам, овакав рад ми је задовољство. Ако смо програмом успели да се приближимо једни другима са истим осећањима и идејама, значи, да све ово што радимо има смисла. Енергија коју смо данас осетили, енергија љубави, нека нас увек прати кроз разна наша искушења и невоље које прате сваки овоземаљски живот. Хвала вам!»
Награђени ученици:
Литерарно стваралаштво
Млађи узраст
Исидора Илић, 4.раз. Ст.Гален
Драгана Томић, 4.раз. Уцвил
Сања Стојадиновић, 2. раз. Бишофцел
Специјална награда жирија - Никола Шабан, 3.раз. Роршах
Старији узраст
Савановић Александар, 7.раз. Уцвил
Перица Јовељић, 4.раз Роршах
Александра Симић, 5.раз. Ст.Гален
Специјална награда жирија - Бранко Рајковић, 7.раз. Госау
Ликовно стваралаштво
Млађи узраст
Ђоковић Слађана, 4.раз. Ст.Гален
Радојчић Дорис, 4.раз. Роршах
Страиновић Стефан, 2.раз. Госау
Специјална награда жирија - Кузмановић Јелена, 4.раз. Госау
Старији узраст
Савановић Александар, 7.раз. Уцвил
Миладиновић Ивана, 5.раз. Ст.Гален
Александра Симић, 5.раз. Ст.Гален
Специјална награда жирија - Мартина Станојевић, 5.раз.Роршах
Награде школе:
за литерарно стваралаштво: Валентина Вуловић, 7.раз. Госау
за ликовно стваралаштво: Виолета Кринуловић, 4.раз. Уцвил
Награда публике:
за ликовно стваралаштво: Мартина Станојевић, 5.раз. Роршах
С.М.