 |
| Тета МИЛЕНА |
|
|
| Тета Милену сам срела у време када више нисам веровала да ћу срести некога ко је
познавао моје родитеље и ко је по својој природи и обичајима део: мојих успомена,
сличица, мириса, гласова, жубора смеха или крупне сузе. |
|
| Ипак срела сам! |
|
| Онда, када ми је УСУД ненадано донео благост сусрета у лику меком, топлом и поверљивом. |
|
| Последњи пут смо се виделе када сам била на ручку који ми је спремила како је желела
"уместо моје мајке". |
|
| Затим ме је пратила низ улицу, до аутобуске станице, стајала поред прозора
стрпљиво, смештена у моје очи и као да је желела да расклопи те металне оквире који
су нас делили, да ме поново узме у наручје тако крхка и нејака и несвесна да је прошла
Њена снага и надмоћ велике мајке. |
|
| И однела сам Њен поглед који се у мене увукао са том последњом кретњом, са трзајем аутобуса
који је разбио мој видокруг у коме је била урамљена сличица са Њеним ликом! |
|
| Данас сам путовала у Цркву да је поново сретнем... |
|
| Замишљала сам, да ме неспретно, рањиво и жељно чека као прошли пут и облачила сам се и
чешљала за Њу, да је обрадујем и охрабрим својим лицем док не потеку речи... |
|
| Данас, последњи пут, за ово наше земно, рањиво и ломно, нестварно до бола и стварно до крика душе. |
|
|
| ВЕЧНА ЈОЈ ПАМЈАТ ! |
|
|
| 10.02.2004. |
|
|
| Љиљана Предић - Јоксић |
|
| Sydney |
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
