МостовиДијаспора
Наш гост у Аустралији: Мира Адамовић
Наш гост у Аустралији: Мира Адамовић, оснивач и директор Међународног фестивала дечијих фолклорних ансамбала "Кад липе цветају"
Српској културној баштини с лјубавлју
У овој години припремамо се за нас дечји фестивал "Кад липе цветају" на коме су била већ две године српска деца из Аустралије.
Мира Адамовић спада у ред познатих и ценјених промотера и чувара нашег фолклорног блага у Србији. Наша гошћа из отаџбине већ неколико неделја борави на петом континенту, где има прилику да упозна рад и активности српских фолклорних дружина при нашим организацијама, клубовима и црквено-школским општинама. Иначе, Мира је већ 23 године члан Културно - уметничког друштва "Абрашевић" у Врнјачкој Банји. Председник овог друштва била је од 1992. године, а 2002. године предала је дужност другоме због својих обавеза. Она је оснивач и директор међународног фестивала дечјих фолклорних ансамбала под називом "Кад липе цветају". У сталном радном односу је у "Води Врнјци" а.д., фабрици за флаширанје минералне воде и сокова.
Гостованје у Лондону
"Председник Културно-уметничког друштва сам постала у веома тешком времену, када је вихор рата захватио нашу землју. Почеле су многе забране за српски народ. Није се могло преко границе. У том ратном вртлогу, почела сам да се играм са Западом и да организујем турнеје по свету, да правим фестивале и доводим фолклорне ансамбле из света у насу Врнјачку Банју. Велики успех је био када сам као председник друштва 1997. године, успоставила контакт са нашом црквом у Лондону и у јануару месецу одвела наш ансамбл на прославу Светог Саве. Без обзира на ембарго, добили смо визе. На многим местима у Енглеској, од Братфорда, Бирмингама, Оксфорда, Стратфорда, Корбија и других места, на питанје Енглеза одакле смо, нису могли да верују да су "сатанизовани" Срби могли ући у нјихову домовину. На моју молбу да дођемо у сусрет са принцом Александром Карађорђевићем и принцезом Катарином, наши стари емигранти и свештеници Православне цркве "Свети Сава" у Лондону, направили су ми изненађенје. За опроштајно вече, били су нам принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевиц. Тада смо први пут сазнали колико су нам камиона помоћи послали, а да ни једно слово о томе није написано. Нико у Србији за то није знао. Дуго смо им аплаудирали, а моје сузе нико није могао да задржи," каже нам Мира Адамовић.
Престолонаследник Александар и Мира Адамовић
Да подсетимо, да је Мира августа месеца 1998. године организовала аустралијску турнеју фолклораца из Врнјачке Банје, а домаћини су били Српски национални центар и Покрет српских четника "Равна Гора" у сиднејском предграђу Бонирингу, где су учествовали на традиционалном Српском фестивалу фолклор. Имали су неколико наступа у Сиднеју, Мелбурну, Волонгогу и Канбери. Ова турнеја послужила је младима из Србије да сазнају многе ствари из живота наших иселјеника и науче нове податке из српске историје, пре и после Другог светског рата, о којима се у отаџбини није смело писати пола века.
Слава Врнјацке Банје
Треба посебно истаци да је Мира Адамовић после повратка из Лондона и Аустралије имала ни мало пријатне "пријателјске разговоре" са српском полицијом из периода Милошевицеве владавине, а живот су јој загорчавали месни властодршци из СПС-а, кад год би покренула и организовала неку културну акцију или манифестацију која им није била по волји. Једна од нјих је и прослава славе Врнјачке Банје - Свети Кирик и Јулита 28. јула. Некада су за овај празник биле велике литије кроз град. Мирина желја била је да се то врати и традиција настави. У договору са месним протом Миломиром и лјудима добре волје, успели су да то остваре почевши од 1997. године, када је позван у госте фолклорни ансамбл "Растко" из Лондона који ради при тамошнјој православној цркви. Кроз Врнјачку Банју прошла је литија која се и данас памти, а честитке су стизале са многих страна. То је био продор и сада се сваке године организују литије. Четири године Мира Адамовић је организовала на дан Св Кирика и Јулиту, заштитнике банје, увече на летнјој позорници културно - уметничке програме са фолклорцима из КУД "Абрасевиц" и група из других места у Србији. Културно уметничко друштво је славило 55 година свог постојанја 17. новембра 2001. године. Пошто се режим у Србији променио, Мира Адамовић је отишла код новог председника општине и предложила да на прославу позову принца Александра и принцезу Катарину Карађорђевиц. Радо је прихваћен нјен предлог, а приредба је била на нивоу пред препуном салом од око 1 200 лјуди. После приредбе била је свечана вечера са принцом и принцезом Карађорђевиц, гостима из Лондона и другим многим гостима из землје и иностранства. На вечери је било 180 особа.
"Срећна сам што су принц Александар, принцеза Катарина Карађорђевић и син Филип баш на мој позив дошли први пут у Врнјачку Банју. Презадоволјни топлим пријемом у нашој банји и нашем Културно-уметничком друштву, принцеза Катарина је пожелела да нас опет посети и позвала нашу децу да посете Кралјевски двор у Београду што смо радо прихватили," каже Мира Адамовић.
Марширала кралја Петра гарда
"У јулу месецу 2003. године гостовао је код нас фолклорни ансамбл из Српског центра - Бониринг, из Сиднеја. Направила сам им изненађенје. Уговорила сам са кралјевским паром Карађорђевиц да дођу у посету двору. Топао и срдачан разговор је био са том децом. Принцеза Катарина им је дуго говорила. Чула сам да им је рекла да никад не забораве своју отаџбину. Били су у Кралјевском дому лјуди из Америке и она им је показала које је наше богаство у ношнји, показујући на оригиналну дечју ношнју. Деца су им отпевала песму "Марширала, марширала кралја Петра гарда" симпатично са благим енглеским акцентом. Они су их достојанствено слушали. Принцези Катарини су лиле сузе низ лице."
Почетком деведесетих у Врнјачкој Банји су мажуреткинје и добошари из Херцег Новог демострирали мимозу и рекламирали своје место. У том тренутку Мира Адамовић се сетила липа које у јуну месецу шире опојан мирис у банји. Када липе цветају завршава се школска година. И тада починје туристичка сезона. Као председник друштва сазвала је састанак у Културно-уметничком друштву "Абрашевић" и предложила да се направи фестивал дечјих фолклорних ансамбала, што су сви радо прихватили.
Нјихова кралјевска височанства са првом поставом КУД-а "Коста Абрашевић" из Врнјачке Банје
Када липе цвату
"Мој предлог је био да се фестивал назове "Кад липе цветају". Предложена сам за директора тог фестивала. Другом половином јуна месеца 1994. године био је први фестивал на коме је учествовало 12 ансамбала из градова Србије са 500 учесника. Следећих година наш фестивал је прерастао у међународни. На нашем фестивалу су учествовале групе из Македоније, Републике Српске, са Косова, Енглеске, Шпаније, Француске, Румуније, Бугарске, Словачке, Ческе, Украјине, Чикага и Аустралије. Наш фестивал је специфичан по извођенју. На почетку програма учествују трубачи, а затваранје фестивала је карактеристицан по баклјама. Трубач свира химну фестивала "Тамо далеко". Амбијент у коме се расипа мирис липа, и разлеже неколико стотина дечјих гласова уз преплитанје ситног веза, глумац који прозива сваку групу да изађе на сцену, то одушевлјава око 1000 лјуди које прима наш анфитеатар. Нашу децу сам водила поред Енглеске и Аустралије у Француску, Грчку, Бугарску, Румунију, а на позив да одемо у Чикаго и Калифорнију нисмо успели због рата у коме смо били. Наш народ је толико осиромашио да нисмо могли да сакупимо новчана средства за та путованја. У овој години припремамо се за нас дечји фестивал "Кад липе цветају" на коме су била већ две године српска деца из Аустралије. Очекујемо две групе деце из Мелбурна и Сиднеја. Најавлјена је и група из Калифорније, која је прошле године требала да буде на нашем фестивалу," рекла нам је гошћа из отаџбине Мира Адамовић. Ова нова посета Аустралији послужиће Мири да се што болје упозна са нашим лјудима овде и одмори, а по повратку у Врнјачку Банју крене новим ентузијазмом у племенитом послу са којим се бави ван радног времена.
Отваранје фестивала "Када липе цвату"
Пријателји у Аустралији
"Мој долазак у Аустралију је везан за мени веома драге пријателје које сам стекла организујуци Дечји фестивал фолклора "Кад липе цветају", а то су господин Миливоје Стојановић, кореограф и госпођа Рајка Целић, инструктор за ученје народних игара. Са нјима сам заједнички, веома успешно, организовала долазак на наш фестивал фолклорних ансамбала из Сиднеја. Нјихова деца су била 2002. и 2003. године, и учествовала на неколико фестивала у Србији, Републици Српској и Румунији и посетила најпознатије српске светинје, Студеницу, Жичу, Лазарицу, Лјубостинју, Опленац.
Господин Миливоје Стојановић и госпођа Рајка Целић су врхунски познаваоци наших народних игара, познаваоци наше традиције и културе, и одлицни педагози и организатори.
Посебно сам фасцинирана нјиховом израдом српске и црногорске ношнје, где овде у далекој Аустралији имају своју галерију. Само велики ентузијасти и лјубителји фолклора могу израдити ношнју која је толико верна оригиналу. Они, својим заједничким радом, могу довести ансамбл у сам врх фолклора, не само овде у Аустралији, већ и у својој отаџбини, мајци Србији.
Ја им се захвалјујем као великим уметницима и поштованим пријателјима, за све сто су учинили за мој боравак у Аустралији, који ће ми остати у незаборавном сећанју."
Све сто Мира ради, ради у интересу свога народа и нјегове културне баштине, и то са пуно лјубави како и доликује правим родолјубима. Желимо јој пуно успеха и да нам ускоро поново дође у Аустралију са тамошнјим фолклорцима.
Текст нам је послао Светомир Шећивановић. Срдачно му се захваљујемо.