 КОНЦЕНТРИЦНИ КРУГОВИ ЛЕПОТЕ |
|
|
| Рано пролеће у Сиднеју донело је обиље киша и неопходну влажност и свежину којом се природа обнављала после, дуге вишемесечне суше. Србима Сиднеја донело је духовну и обилну свежину доласком Његове Светости Српског Патријарха Павла. |
|
| Највећи број православних Срба никада није осетио близину физичког присуства, свог врховног Црквеног Поглавара. Духовну близину која помера границе невидљивог може да осети свако, ко у духу Свесвете Тројице живи! Као што се у многобројним српским црквама широм овог пространог континента/Земље, шири Богоухање сваког Божића и о Васкрсу; читањем Посланице Његове Светости. |
|
| За време свог ограниченог боравка у Аустралији, Патријарх Павле служио је Свету Литургију, у неколико Сиднејских храмова. |
|
| Препуни храмови, препуне црквене порте. |
|
| Сећам се свог доласка у порту Цркве Св Георгија. Увек ћу памтити свој пут јер виће никада неће бити исто, мој живот као зрела јабука пресечена на пола са средиштем у златносмеђој коштици омеђен је тим половинама заувек! Тог благог рано Пролећног Јутра! Омеђен са две полутке "близнакиње" мој живот у Аустралији подељен је: на "пре и после" доласка Патријарха.. |
|
| Стрпљиво сам чекала у порти да уђем у цркву. У спору линију помицања, била је уткана моја жудња преплетена, са другим упорнима. "Помицала се" тихо вођена удаљеним појем који је допирао из цркве. Осећала сам како моја жудња у блиском заједништву: дише, пулсира и води ме крилом мог анђела. После више од једног сата, прешла сам тај кратки у физичком смислу пут али дугачак кроз чекање. Моје мало искуство у трпљењу! |
|
| Срећна, награђена што још траје Божанствена Служба и што сада чујем већ, и речи Патријарха. |
|
| Даље се све дешавало великом брзином, неслућеном наградом очекивања... |
|
| До мене која сам стајала близу половине цркве донета струјама благог гибања народа који је био збијен и својом густином испунио сваку стопу простора, дошао је свештеник из пратње и раздвојио ту збијену масу. Као да се отворило море, расцепило до мојих стопала. |
|
| И већ у следећим тренуцима очекивала сам да поред саме мене прође то дивно и драго биће, благодат која се упија, која роси целог човека. |
|
| Само сам нежно као латицу спустила свој длан на Његову руку, свој поглед жеднога на малу крхку фигуру чије су хаљине дотакле ме лагано као лахор, у пролазу! |
|
| И све се брзо и жуборно, и као рука која размешта неред у соби спустило дубоко у мене, још дубље до дна за који нисам слутила, да је толико далеко укопан у мом бићу! |
|
| Овај ненадани сусрет окренуо ми је лице према прохујалим годинама које су се излистале брзо и шумно преда мном! |
|
| Према једном сличном: мирном и свежем од кише и бледог сунца Београдском Дану деведесетих година... |
|
| И видех пред собом овај непромењени и драги и миром точиви ЛИК. И чух поново реци само мени упућене, чух и како златни кључић који их чува, како тихо се окреће у центру мог срца. |
|
| И те златокриле птице речи, излећу и враћају се! Напојене и окупане у новом сјају! |
|
| И ту стару али свежу јабуку коју добих у Београду те давне Јесени поново, дотакох длановима где иста злаћана коштица мене утешену чува, и ставих сада о б е јабуке у своја недра... |
|
| Ставих дарове благодати и птице се утишаше. На руци из длана ми ниче гранчица смиља са отаџбинским мирисом; потресним и непоновљивим. |
|
| То беху две злаћане карике, два трена мог живота Београдски када сам провела код Његове Светости у канцеларији 40 минута и овај у Сиднејској цркви две секунде лахора истог и подједнаког. |
|
| И ставих смирну између ових мирисних јабука. Писмо, које добих прошле године из Канцеларије Њ. Светости Патријарха Павла у коме ме подржава у једној мојој борби и где ме благосиља. Из чега добих велики упут; да овај нас стрми и уски п у т има смисла ако газимо по сечиву камена и ако стопе наше не траже мекоту. |
|
|
| Љиљана Предић - Јоксић |
|
| Децембар, Лета Господњег 2004.тог |
|
| -Сиднеј, Аустралија- |
|
|
dijaspora.ch
