 Нова година 2005-та у јужној хемисфери |
|
|
| "Ни један човек није острво, сам по себи целина! Смрт ма ког човека умањује и мене. И зато не питај за ким звоно звони, оно звони за Тобом !" |
|
| У сенци туге, велике људске ожалошћености а услед природне непогоде и катастрофе која је задесила један део насе Планете јављам се, да честитам с в и м а почетак Нове календарске године 2005-те. |
|
| Велика трагедија која се одиграла на други дан католичког Божића иначе празнованог као празник породице -Boxing Day- опоменула је сваког човека колико смо крхки и немоћни пред силом природе. |
|
| Велики број туриста из разних земаља задесио се, на својим годишњим одморима и поводом највећег Хришћанског празника, на приобалним и атрактивним летовалиштима Јужне и Југоисточне Азије. |
|
| Огроман је број жртава. Многа насеља су збрисана под налетом високог и разорног морског таласа који се створио као одговор на бол рањене природе! |
|
| Катастрофа се последично шири: свакога сата, свакога дана..!
Број жртава не може се прецизно утврдити али процене се стално увећавају! |
|
| Последице су страшне! Мртва људска тела прикупљају се, сахрањују у масовне гробнице. Иза таласа остала су новостворена језера у којима су измешане жртве таласног удара - и људи и животиње како домаће тако и из морских дубина. |
|
| Екологија је такође уништена. |
|
| Надире опасност од епидемије заразних болести. На врућинама тих некада прелепих обала, у неподношљивим околностима одвија се живот изнад кога лебди ужас, неверица. |
|
| Мук и хаос од разорених живота, раздвојених у смрти породица, огромног броја рањених и мртвих! |
|
| Посебно земље у јужној хемисфери осећају, додир трагедије која је протутњала великом брзином "космичким треном"...Али оставила пустош за памћење за будуће време и за опомену онима; који су се самовинули у опасне висине људске гордости! |
|
| У Аустралији туга прожима: простор, време, свакидашњицу и чини, да ови дани иначе празнични и бучни "затварају" се у тишину. У онемелост! |
|
| Зато ове године нећу писати, о традиционалној прослави у Сиднеју која се дешава на градском простору омеђеном Opera House - Darling Harbour и на икони града Harbour Bridge!
Нити ћу писати, како сам се сама осећала док је до мене допирала звучна и снажна канонада прославе. У снажним бљесковима светлосни ефекти на стотине испаљених светлећих и прекрасних ракета!
Како сам се осећала, док су допирали одбљесци украшеног Моста (Harbour Bridge)који је "мењао" свој облик, боје кроз илуминацију ефекта ... |
|
| Нећу писати ни о томе, да нисам имала жељу да гледам исту прославу преко екрана ТВ. И да је само један ТВ канал преносио овај спектакл најављен као најлепши и најатрактивнији од свих досадашњих.
Сви остали канали, приметило се на брзину су заменили програм преноса прославе, филмовима! |
|
| Нећу дати ни свој лични коментар на одлуку организатора прославе, да за "утеху" и "мирну савест" уведу у програм 1 минут ћутања за сећање и оду пошти жртвама! Минут, после првог ватромета у 9х увече. |
|
| За други ватромет у поноћ, за пуни спектакл и еуфорију радости није било места новом 1 минуту сећања! |
|
| Али већина људи друкчије је одлучила.
Већ данима приметна је велика туга која притиска све; од атмосфере у реду пред шалтерима до куповине и гужви у великим маркетима за храну. До неме тишине у возовима, где се највисе читају новине које имају с а д а скоро само једну тему али са безброј прича и судбина. |
|
| Зато је и овогодишња прослава која је тврдоглаво остварена од стране организатора наишла на цутњу по осталим и већинским деловима града.
Та ћутња стопила се са непрекидним и многобројним ванредним летовима авиона којима стижу преживели. Којима нажалост никада неће стићи на хиљаде Аустралаца већином породица.
Отпутовали су пре само неколико дана; радосни и пуни очекивања које може да пружи одмор и жеља да прославе овогодишње празнике са децом у опуштеној и пријатној оази ових приобалних и јужних крајева.
Питомих обала сада испуњених мирисом катастрофе и смрти! |
|
| Показало се нажалост, да од свих вредности људских и као највеће вредности људског живота и емпатије другог човека која се јавља када је живот осталих људи угрожен, да је јачи Мамон и његова опсена.
Правдајући се финансијама организатор овогодишњег спектакла Новогодишње прославе у Сиднеју био је јачи од већине становника овог града који то нису желели. Свих оних који су знали, да таквој бучности сада нема места док се у суседству пати и страда. Док и у самој Аустралији на хиљаде је оних који у болу и у бледој нади дочекују ово лето 2005.то јер су њихови најмилији на дугачким списковима "несталих лица". |
|
| Прошла је ова бучна ноћ пресецана канонадама које су требало да буду салве радости!
Опет нас је дочекало у ово ПРВО јутро на свим ТВ станицама реално и тужно "згариште" људских живота. "Згариште" људске егзистенције и опстанка
Дошла нам је у сусрет стварност кроз слике предела преко којих је прохујала огромна бол изнедрена из неслућених дубина, из сржи ове Планете. |
|
| И оставила иза себе још већу и ужаснију и људску НЕПРЕБОЛ ! |
|
|
| Љиљана Предић - Јоксић |
|
|
|
| Сиднеј, Аустралија |
|
|
dijaspora.ch
