МостовиДијаспора
ДА СЕ ЗАУСТАВИ "СРПСКИ РУЛЕТ"
У данашњем систему поремећених вредности, у коме се најтеже сналазе деца сусрећемо се са појавама у којима се примећује ишчезнуће, традиционалних вредности које су залога чистоте и невиности. ШТО ЧИНИ ЕСЕНЦИЈУ РАДОСНОГ ДЕТИЊСТВА ИЗ ЧИЈЕ СУПСТАНЦЕ РАЗВИЈА СЕ МЛАД И СТАБИЛАН ЧОВЕК СА ЗДРАВИМ ПОГЛЕДОМ НА ЖИВОТ И СНАГОМ ДА СЕ НОСИ СА СВАКИМ БРЕМЕНОМ ЗРЕЛИХ ГОДИНА.
Деца, пород људски и дар Божји !
Немојмо се питати да ли је невиност одговорна? Ако смо људи завирићемо у своју дубину и потражићемо своју одговорност без обзира, да ли је она активна или само одговорност посматрача.
Младе и осетљиве стабљике повијају се под ударима ветра. А наша деца изложена притиском агресивних медија чија је позадина профит.
Многи васпитачи касно примете да уместо њихове речи, уместо љубави до саможртве децу васпитавају прорачунати маркетиншки потези хладне машинерије пропаганде. Све то упаковано и понуђено преко ТВ екрана који су се уселили у куће на уштрб живе речи родитеља и малих али неопходних свакодневних дружења и игара.
И моћна монета за којом одрасли "трче" вољно и невољно а најчешће под притиском моћног и савременог "гонга" који нам мери дужину корака. Дужину одмерену од исте моћне мреже савременог друштва. Мреже, у чијим оквирима битишемо "обрачунати" и "израчунати" као зрнца потрошачког друштва.
И док убрзано и задихано "ходамо" за илузијом модерне среће, пред нашим уморним или застртим неутољивим жељама очима, одвија се губитак највреднијег; породице и нашег порода.
Резултати превише видљиви и кроз варијабилну истину статистике и кроз ломове насих суседа, пријатеља, рођака, колега. Неумитна узлазна и стрма линија раста распада породице.
Деца која под утицајем нашег бремена и под утицајем перфидно срачунате пропаганде постају стармала. Постају крхке стабљике оптерећене несразмернио према својој снази.
Зато је свакодневна појава могућа; да око себе све мање виђамо безазлене и чедне цветове своју децу већ имитације одраслих. Најопасније имитације ткзв.звезда које бисмо у најбољем случају могли назвати "звезда падалица".
Отуда призори деце и младих девојчица у гардероби која тужно и опомињујуће призива сексуалне вибрације.
Девојцица које уместо плетеница и доколеница имитирају својом појавом омиљене "звезде" чије су одлике: слобода понашања и разголићеност до бесрамности.
Подривене у самом корену младе генерације одрастајући губе исправну орјентацију.
Чак и у црквама приликом Божанствене службе, суочићемо се са том појавом - са младим обнаженим телима испод границе пристојног.
Отровани једном и трајно и дозирани свакидашње, млади носе ту сложену несрећу у себи.
Као и осећај самоће који ирационално решавају; још већим урањањем у материјално које их је на почетку живота и сакатило и створило унутрашњи зјап.
Затечени смо "српским рулетом". И није важно да ли учесници с м р т и имају моћ у новцу да ту стравичну игру одиграју! Или немају моћ новца већ су само посматрачи!
Једино је важно да су млади и да на истом том "рулету" и њихова заједничка драма се одвија у активном или пасивном смислу!
И да су учесници "Српског рулета уједно и жртве али и виновници несреће случајних пролазника на свом "друму самртног егзибиционизма".
Док одрасли, који су у многим случајевима заборавили здрав поредак у породици сада се резигнирано питају и њихови одговори, већином су оптужба младих.
Али пуна одговорност је само за старије!
За предводнике који су животно задузени да прте пртину кроз мећавну зиму !
Грешка је у неком претходном забораву и у равнодушности.
Пресек несреће је тачка избора у којој се изабрала монета уместо осећаја. У којој се зацарила себичност. Посегао Дамаклов мач за нормалну породицу где би требало прихватити подједнако; муку свагдашњу као и радост а све у име - очувања заједнице.
Спас породице која је лековито сунце за младе стабљике које смо засадили сопственом руком уз Божју вољу а на опстељудски ДАР.
Вратимо својој деци породичне светковине скромне у материјалном и моћне у радости.
Станимо у ред по старешинству али им пружимо своје руке као најчвршћи ослонац.
Не могу наша деца бити цвет Светосавља ако их учимо да је материјалан поклон замена за нашу родитељску љубав, за нашу присутност кроз њихово одрастање. Учимо их саможртви из љубави а на својој сопственој.
Тако ће разумети и своју одговорност према животу и да се живот из свога личног хира не баца под точкове.
Ни свој, ни невиних људи који им се нађу на путу али ни својих несретних родитеља, ни нације, нити Божјих створења.
"Српски рулет" се окреће. Сви смо кривци у улози пасивног посматрача !
Љиљана Предић - Јоксић
Зауставимо српски рулет

Фотографија припада неком другом и прошлом периоду српске породице, срећнијем времену српског друштва у моралном смислу, учвршћеном класичном српском државом.
Док су деца била само деца и као таква негована за каснија животна искушења!
Данас нажалост, често видимо супротне слике деце-посебно девојцица које обнажене до сексуалне провокације, највише су сведочанство посрнулости својих родитеља али и породице као окоснице и кичме друштва.
Такав извитоперен одраз чак се може видети и у црквеним портама па чак и на Божјој служби у храмовима.
Док свака здрава и искуствена помисао упућује нас да се вратимо сами себима и својим непролазним светосавским вредностима.
Док је српска породица била стабилна најважнија ћелија живог друштвеног организма и деца су била само деца!