МостовиДијаспора
Сусрети дијаспоре и отаџбине 2004.
Београд, 25 - 28. јун 2004. године
Сусрети дијаспоре и отаџбине 2004. одржани су у Београду, под покровитељством Министарства Владе Србије за дијаспору и уз Благослов Његове Светости Патријарха српског господина Павла.
Сусрете је званично отворио Предраг Марковић, председник Скупштине Србије и в.д. Председник Републике Србије.
На скупу је учествовало преко 500 учесника из преко 30 земаља широм света и наше земље. У оквиру сусрета одржани су Пословна конференција и Симпозијум о јачању веза дијаспоре и отаџбине.
Најистакнутијим представницима српског народа у расејању уручена су, у Палати државне заједнице, на свечан начин, висока државна одликовања, у знак захвалности за оно што чине за своју земљу.
Учесници сусрета присуствовали су централној прослави 200.годишњице И српског устанка која је одржана на Опленцу и Орашцу. Свечаности су присуствовали најстарији живи потомак Вожда Карађорђа Кнез Александар Павла Карађорђевић и Принц Владимир Карађорђевић, са супругом.
Сусрете дијаспоре и отаџбине 2004. иницирала је и овога пута Асоцијација Српска веза, која је манифестацију организовала у сарадњи са Привредном комором Србије и Асоцијацијом за пословну сарадњу са дијаспором и светом.
Сусрети дијаспоре и отаџбине 2004.
Извор: Српска веза

Сусрети дијаспоре и отаџбине 2004.
Извор: Српска веза

После изведене свечане песме "Востани Сербије", коју је отпевао хор "ЛОЛА", учеснике је у име организатора сусрета најпре поздравио Александар Влајковић, председник УО Асоцијације Српска веза и извршни председник манифестације.
Скуп је званично отворио Предраг Марковић, председник Скупштине Србије и в.д. председник Републике Србије. Најпре се запитао ко је коме пошао у сусрет и може ли се дијаспора срести са отаџбином ако није свесна њеног постојања. Подсетио је и да држава није много бринула о свом народу и да су је зато многи напуштали. У међувремену, рекао је председник Марковић, Србија је добила институције државе и створени су услови за сарадњу матице са дијаспором, на основама заједничких интереса.
Јермонах Др Иринеј Добријевић, изасланик Патријарха српског г.Павла, пренео је Благослов Његове Светости и најлепше жеље за успешан рад.
Поздрављајући скуп Њ.В. Александар Павла Карађорђевић је најпре пренео своје задовољство што српско расејање више није непријатељска емиграција, одбачена и ван друштвених, економских и културних токова своје матице. Кнез Александар је истакао да је саборност чврсто уткана у биће српског народа, па на том осећању треба градити поверење и будућност српске нације. Људи из расејања имају снажно развијено осећање припадности свом народу с обавезом да му помогну после многих искушења – нагласио је Кнез Александар Карађорђевић.
Проф. др Војислав Вукчевић, министар за дијаспору, поздравио је учеснике у име Владе Србије и пренео њену спремност да се максимално ангажује у решавању проблема који оптерећују сарадњу расејања са матицом.
Предраг Бубало, министар Владе Србије за економске односе са иностранством, рекао је да је законска регулатива умногоме усаглашена са развијеним привредама света и да се тај процесс наставља, па је самим тим Србија већ постала земља у којој се капитал може лакше него другде оплодити.
Др Небојша Човић, Председник Координационог одбора за Косово и Метохију, подсетио је на дугогодишње занемаривање дијаспоре од које се чак и зазирало као од непријатељске емиграције. На срећу учињени су позитивни помаци у приближавању са нашим људима у расејању, који могу да помогну у остваривању српског националног интереса у свету са аспекта државности. Морамо покушати да се окупимо око најважнијих националних циљева ма где се налазили – рекао је Човић.
Генерал Видосав Ковчевић, начелник за морал Генералштаба Војске Србије и Црне Горе је изразио задовољство што се скуп одржава у Дому војске и подсетио да је војска увек била уз свој народ.
Учеснике је затим поздравио Миодраг Николић, потпредседник Привредне коморе Србије и председник Асоцијације за пословну сарадњу са дијаспороми светом, подсећајући да је централна тема скупа пословна конференција бизнисмена и да ће се на њој разговарати како да се наши пословни људи у расејању укључе у обнову српске привреде и њеном повезивању са светом и да у тим пословима остваре профит.
Академик проф. др Драган Недељковић, председник Савета Асоцијације "Српска веза", је подсетио да су многи проблеми чије решавање захтева дијаспора остали нерешени, иако је претходна власт обећавала да ће их отклонити. Изразио је наду да нова влада неће поновити грешке претходних власти.
Учеснике скупа поздравили су у име српске привреде Александар Милутиновић, генерални директор националне авиокомпаније Јатаирwаyса , др Владимир Медан у име Новосадске банке и Сретен Карић у име Удружења индустријалаца и предузетника.
Затим су реч добили представници наших људи у расејању. Поред поздрава и преношења искрених жеља да буду од користи свом народу и отаџбини изнели су и проблеме које треба хитно решавати. Издвајамо питање регулисања држављанства, служења војног рока младића који су рођени или који дуже живе у иностранству, као и допунске наставе на матерњем језику и очувања националног идентитета.
Говорили су Младен Селак из Америке, Др Стојан Тодоровић из Аустралије, Звонимир Јовановић из Швајцарске, Петар Марјановић из Чешке Републике, Др Ненад Јанићијевић из Америке, Радомир Путниковић из Енглеске, Драган Урошевић из Немачке, Милорад Томановић из Русије, Милан Јојкић из Канаде, Слободан Живојиновић из Данске, Биби Марисављевић из Норвешке, Мића Алексић из Француске, Славомир Гвозденовић из Румуније, протојереј ставрофор Велимир Петаковић из Калифорније, Михаило Рундо из Немачке, Ђорђе Брстина из Шведске, Станко Ковачевић из Италије, Славко Живановић из Аустрије и из других земаља. Запажено је било и учествовање представника дијаспоре из Аргентине и Чилеа.
Другог дана сусрета централни догађај била је Пословна конференција српских бизнисмена из расејања и матице, чији је домаћин била Привредна комора Србије.
У име покровитеља Министарства Владе Србије за дијаспору учеснике је поздравио Вукман Кривокућа, помоћник министра. Рекао је да би ово могао бити историјски почетак сарадње дијаспоре и матице и да се и од једних и других очекује да реализују своје креативне замисли ради будућности и просперитета земље која је мајка за све.
Владика шабачко - ваљевски Лаврентије, члан организационог одбора сусрета, уз речи благослова, упутио је поруку нашим људима у расејању који су под тешким условима стварали у туђини, да почну да размишљају о повратку у отаџбину, где могу наставити своје пословне актиности, где могу стварати профит, а уједно помоћи свом народу да добије посао и крене путем просперитета.
Пословном конференцијом је председавао Миодраг Николић, потпредседник коморе Србије и председник Асоцијације за пословну сарадњу са дијаспором и светом. Нагласио је да су наши привредници у свету мост за излазак српске привреде у свет и позвао их на сарадњу.
Оливера Станковић, директор Информационог центра коморе Србије, представила је функционисање коморког система, који је на располагњу и нашим пословним људима у свету и који има амбиције да пружа информације и да помогне у пословном повезивању.
Представник владине Агенције за страна улагања и промоцију извоза подсетио је да је агенција основана са циљем да потенцијални инвеститори на једном месту добију потребне инормације о могућностима спољнотрговинске размене и улагањима у српску привреду.
Предствник Управе царина Милан Милић говорио је о новинама у царинској регулативи и истакао да је од 1. јануара на снази нов Царински закон који је прилаођен прописима Европске уније.
Директори српских предузећа - Симпа, Новосадске банке, Новосадског сајма, Грађевинара, Јухора и други, пренели су спремност на сарадњу са нашим бизнисменима у свету и изнели конкретне пројекте за сарадњу.
У дискусији која је уследила представници дијаспоре пренели су своју заинтерсованост да пословно сарађују са својом отаџбином, али су указали и на многе тешкоће са којима се суочавају у пракси.
Говорили су Жарко Мијаиловић из Немачке, Живојин Влаховић из Америке, Зага Тоwнсанд из Велике Британије, Дамир Солар из Чилеа, Бошко Тешановић из Аустралије, Славко Радосављевић из Шпаније, Никола Милованчев из Словеније, Петар Марјановић из Чешке Републике, Александар Новаковић из Аргентине и други.
Између осталог заложили су се да се што пре установи политичка и правна стабилност државе и да се наша законска регулатива у што већој мери прилагоди прописима Европске уније. Затим да се утврде подстицајне царинске и пореске олакшице, а изнет је и захтев да се установи стална понуда и тражња пословних идеја, пројеката и инвестиција.
Указано је да хитно треба донети Закон о хипотеци, Закон о денационализацији, Закон о власништву и реституцији земљишта, Закон о урбаном планирању и грађевинарству, Закон о спољној трговини… Такође, потребно је ревидирати Закон о предузеима, Закон о стечају, Закон о порезу на приход компанија...
Речено је да треба извршти реформу многих прописа, поједноставти регистрацију и административне послове и елиминисати корупцију. Указано је на неоправдано високе цене грађевинског земљишта и изнет је захтев да се укине монополска контрола над понудом урбаног земљишта и да сена формира на тржишним принципима.
Подржана је иницијатива да се у Београду изгради Пословни центар дијаспоре, као и предлог да се наши привредници из дијаспоре, који испуњавају услове именују за делегиране представнике Привредне коморе Србије.
Током сусрета обављени су многи индивидуални разговори привредника, успостављени пословни контакти и размењене значајне пословне информације.
У предворју Свечане дворане Дома војске приређена је изложба српске привреде заинтересоване за пословну сарадњу са дијаспором. Између осталих представили су се Новосадска банка, Новосадски сајам, Еки Трансферс, СИМПО, ЈАТАИРWАYС, Грађвинар, Туристичка организација Србије и Београда и други. Остајемо у уверењу да српска привреда уз помоћ наших пословних људи у свету може брже и ефикасније да закорачи у Европу и развијени свет.
Традиционални Симпозијум о јачању веза дијаспоре и отаџбине одржан је у организацији Аоцијације Српска веза.
Модератор Миодраг Илић, члан УО Српске везе, је рекао да је циљ симпозијума да евидентира проблеме који муче дијаспору и да од надлежних захтева да се они хитно реше.
У поздравној речи Миодраг Јакшић, помоћник министра је указао да су изворна сазнања о проблемима расејања веома значајна за будући рад министарства и изнео обећање да је решавање низа отворених питања већ започето. Најавио је доношење низа закона који ће поставити темеље трајних институционалних веза између отаџбине и расејања. Између осталог Министарство за дијаспору је већ припремило предлог Закона о држављанству који ће максимално поједноставити пријем у држављанство Србије и очекује се да ускоро Влада Србије упути то законско решење Скупштини Србије на усвајање. Такође, у припреми је и закон о дијаспори, а Министарство је прдложило и наменско повећање конзуларних такси и сва та средства би се употребила за финансирање допунских школа на српском језику – рекао је Јакшић.
Академик Драган Недељковић, председник Савета Српске везе, је одговорио да дијаспора пуно очекује од новог министарства и да ће брзо проверити колико су дата обећања била искрена. Указао је да држава матица носи одговорност за очување националног идентитета расејања и да је улога допунске наставе на матерњем језику у том процесу немерљива.
На сипмозијуму се чула и критика поводом проблема који се не решавају. Између осталог др Милоје Милићевић из Немачке је указао да држава мора решити питање више милиона евра које је прикупила дијаспора, са жељом да помогне обнови матице, а који су необјашњиво нестали.
У расправи су учествовали Кнез Александар Карађорђевић, Владика Лаврентије, Александар Чотрић, Предраг Ракочевић из Немачке, заменик министра за дијаспору, Кринка Петров-Видаковић, амбасадор наше земље у Израелу, иначе дипломата на највишој функцији изабран из редова дијаспоре, др Александар Марков из Немачке, Драган Ковачевић из Америке, проф.др Стојанка Алексић из Немачке. Учестовало је још 40-так дискутаната са разних страна света и они су указали на проблеме који оптерећују сарадњу и упутили корисне сугестије које би унапредиле везе дијаспоре и матице.
У време сусрета, у Палати државне зајднице Србија и Црна Гора, најистакнутијим представницима дијаспоре, уручена су висока државна одликовања, за високи допринос подизању угледа земље у свету, за хуманитарни и друштвени рад и за јачање веза са отаџбином.
Одликовања је уручио проф.др Војислав Вукчевић, министар Владе Србије за дијаспору.
Указом о одликовању за заслуге и неговање српске културне баштине у дијаспори, Орден Вука Караџића уручен је:
  • књижевнику и издавачу Радомиру Путниковићу, који живи и ради у Лондону,
  • бизнисмену из Штутгарта Предрагу Ракочевићу, који је дао велики допринос у организовању допунске наставе на српском језику у Немачкој,
  • једном од највећих савремених српских књижевника и највећем српском песнику у расејању, али и бизнисмену Ђорђу Николићу из Чикага,
  • као и великом издавачу, главном и одговорном уреднику Тхе Плаин Деалера, и задужбинару из Кливленда Алексу Маческом.


Указом о одликовању у знак признања за постигнуте резултате на пољу проналазаштва
  • награђен је велики светски научник и власник фабрике "Тесла Цо" из Калифорније, професор др Слободан Ћук, за истраживања у области енергетске електронике.
  • За неговање веза српских исељеника и отаџбине Орден Немање припао је хуманисти и бизнисмену из Чикага Бранку Тупањцу.
Сусрети дијаспоре и отаџбине 2004.
Извор: Српска веза

Сусрети дијаспоре и отаџбине 2004.
Извор: Српска веза

Потом је одликованима у част приређен сјајан уметнички програм који је извело фолклорно друштво "Дукат" из Старе Пазове. Сви су уживали у сјајној музици и игри. Дружење је настављено на коктелу.
Учесници сусрета дијаспоре и отаџбине недељу су искористили за обилазак Београда, који је почео учешћем у литургији у Храму Светог Саве.
Затим су обишли знаменитости Београда, Калемегдан и уживали у крстарењу београдским рекама.
Сусрети дијаспоре и отаџбине 2004. завршени су у понедељак, прославом Видовдана на Опленцу, чиме је обележена 200-та годишњица Првог српског устанка за наше људе у расејању.
Видовданска прослава за дијаспору започела је литургијом у Храму Светог Ђорђа на Опленцу.
На прослави су учествовали Кнез Александар Павла Карађорђевић и Принц Владимир Карађорђевић, са супругом.
Литургију је служио Владика шумадијски Јован са свештенством шумадијаске Епархије.
На помену палим српским жртвама од косовског боја до последњих страдања, учествовао је и Владика шабачко - ваљевски Лаврентије.
О вожду Карађорђу и његовом делу говорили су Владика Јован и Лаврентије, а затим се пристнима обратио најближи живи потомак Вожда Карађорђа Кнез Александар Павла Крађорђевић.
Кнез Александар је позвао Србе у расејању и матици да уложе знање, искуство и капитал, али и веру и љубав према отаџбини и да помогну да она опет засија.
На свечаности испред храма Србима у расејању и гостима најпре се обратио Миомир Тадић, председник општине Топола. Говорећи о Вожду Карађорђу између осталог је подсетио да је и Карађорђе један део свог живота провео у расејању.
Домаћин – Миладин Гавриловић, управник Задужбине Краља Петра И говорио је о династији Карађорђевића која траје и истакао њихов велики допринос у развоју савремене српске државе.
Потпредседник Привредне коморе Србије Миодраг Николић, иначе Председник Организационог одбора сусрета дијаспоре и отаџбине 2004, изразио је задовољство што наши пословни људи у расејању не заборављају своје претке и корене и похвалио иницијативу да се на Опленцу изгради Краљевско туристичко српско село, за које се припрема наш бизнисмен из Немачке Жарко Мијаиловић.
Господин Мијаиловић је рекао да је изградња Краљевског српског села његов дуг према свом завичају и најавио да ће се у селу градити савремени хотел, трговачки центар, спортски терени са базеном и кућама највишег светског стандарада које ће се понудити најпре нашим људима у расејању, а у њима ће моћи да се одмарају и странци са дубоким џепом.
Затим је стихове посвећене Вожду Карађорђу казивао велики савремени српски песник, највећи у расејању, Ђорђе Николић, из Америке из Чикага.
Наши људи из расејања посетили су кућу Краља Петра Првог и разгледали музејску поставку. Затим су обишли Карађорђев град, а потом Орашац и Марићевићеву јаругу.
Потом су учесници видовданске прославе из дијаспоре обишли и огледно имање породице Карић у Орашцу, а Сретен Карић, потпредседник Удружења индустријалаца Србије и Црне Горе, приредио је пикник ручак за госте из расејања.
У знак сећања на овај сусрет Сретен Карић је Кнезу Александру поклонио слику Пећке Патријаршије, а песник Ђорђе Николић је узвратио домаћину поклоном својих књига за које је стекао бројна признања.
Сусрете дијаспоре и отаџбине 2004. иницирала је Асоцијација Српска веза, која је манифестацију организовала у сарадњи са Привредном комором Србије и Асоцијацијом за пословну сарадњу са дијаспором и светом.
Срдачно,
за Организациони одбор
Александар Влајковић, председник УО
Миодраг Николић, потпредседник Привредне коморе Србије и председник Асоцијације за пословну сарадњу са дијаспором и светом
академик проф.др Драган Недељковић
проф.др Владимир Грецић
Душан Миловановић