 |
|
| Извештај са Косова и Метохије |
|
|
| Драги браћо и сестре Срби, |
|
|
| Обавештавам Вас да је у петак и суботу (7. и 8. маја 2004. године) у организацији Конгреса Срба Европе и г-ђе Миле Алечковић, десеточлана делегација Срба (6 мушкараца и четири жене) посетила Српске енклаве и спаљене и пострадале светиње на светој српској земљи – Косово и Метохија. |
|
| Овим чином српска дијаспора изразила је чврст став да је Косово и Метохија света српска земља и да се мора заштитити преостали српски и неалбански живаљ од шиптарских терориста и пред Међународном заједницом указати на патње и страдања која смо тамо затекли. |
|
| На пут смо кренули окупљени испред Клуба књижевника, раном зором, док је падала киша. Возач који је требало да вози део делегације је био спречен да вози и било је напето уз могућност да они не крену пут КиМ. На срећу, обезбедила сам превоз уз помоћ пријатеља (који су ме возили прошле године у манастир Светог Владике Николаја у Соко Граду на манифестацију МОБА 2003.) у Влади Србије који су изашли у помоћ и обезбедили комби, који нас је превезао до Косовске Митровице. На изласку из Београда киша је стала и сунце је засјало, што нас је пратило све време пута. |
|
| У Косовску Митровицу смо стигли око 14.00 часова и стигли конвој КФОР-а за Штрбце. Међутим, пошто су се скидале таблице на колима у којима је са београдском таблицом била г-ђа Мила Алечковић, из безбедоносних разлога, морали смо у другим колима (комби) која смо на терену ангажовали од стране Срба са КиМ, сачекати да то заврше и конвој КФОР је кренуо без нас, тако да смо до Брезовице ишли без пратње КФОР. КЗК је зауставио кола г-ђе Миле Алечковић и морали су возити са београдским таблицама, што је изазвало не малу пажњу током пута. Наш комби је ишао испред, а они позади, све до Брезовице у енклави Сиринићке жупе. Уз пут од Косовске Митровице до Штрбца направљени су снимци : стари град Звечан, површински коп у Косовској Митровици, базе УЧК, порушене српске куће, хотел Хашима Тачија са Кипом слободе. |
|
| На Брезовицу смо без пратње КФОР стигли. Обишли смо Шар планину и направили пар снимака на којима су приказане области које су под контролом Срба. У разговору са житељима Штрбца обавештени смо да су решени да по сваку цену остану и бране своју прадедовску земљу. У овој енклави живи око 10.000 становника и око 2.000 избеглих из Призрена и осталих крајева Метохије, у 19 насеља и села, на око 40 км у тоталном шиптарском окружењу. У догађајима од 17.марта имали су 2 жртве (отац и син су убијени, на кућном прагу). Наоружани мештани уз помоћ украјинског КФОР-а одбранили су своје домове и имања. Успоставили смо присан контакт са војницима украјинског КФОР-а, који су изразили пријатељство са српским народом и спремност да заштите Србе од шиптарског терора. |
|
| Срби у поменутој енклави су затражили помоћ браће из расејања да им помогну. Наиме, неопходна им је помоћ у пољопривреди (обезбеђење садница малине, мини хладњача и мини млекара, изградња стакленика за повртарство, унапредити сточарство, пре свега овчарство и говедарство, обзиром да је сточарски крај), као и у промоцији туризма, како би опстали на овим просторима. Контакт особа је г-дин Јовица Будурић-Будура, директор хотела "НАРЦИС" на Брезовици: +381 (0)63 81 65 122, кућни број 0290 71 133, хотел 0290 70 333, као и г-дин Драган Лазић. Молим Вас да им помогнете, јер су заиста у веома тешкој економској ситуацији, да не говорим о психофизичком стању у којем се налазе, па и поред тога жеља им је да остану на прадедовским огњиштима. Такође им је потребна помоћ у компјутерима и сателитској опреми, као и стручњацима за компјутере, како би непосредно могли да свет обавештавају о дешавањима у њиховој жупи. То се односи на све енклаве Срба на КиМ. Значи, потребно је информативно обезбедити опрему и кадрове за Србе на КиМ, како би непосредно слали слике у свет. Направити мрежу Срба на КиМ и да координирано раде на овоме. Неопходно је економски ојачати Србе на КиМ како би опстали на вековним огњиштима. Поред стручњака за компјутере, кад се тиче информисања, неопходни су стручњаци за професоре у 2 основне и средњој школи, обзиром на недостатак наставног кадра. Ово је само део онога што смо у разговорима поменули, а што је неоходно да се и остали Срби широм Матице и расејања упознају и помогну КОНКРЕТНО. |
|
| У суботу, 08. маја делегација је уз мало закашњење обзиром да је део делегације (3 жене и 3 мушкарца) у ходу обезбеђивао превоз, кренула у посету братства запаљеног манастира Светог Архангела Михаила и Гаврила код Призрена, у пратњи начелника Сиринићке жупе. У одсуству игумана Германа, отац Бенедикт је захвалио на посети, а потом је служба одржана у привременом шаторском објекту. Тужна слика да сам сликајући плакала све време. Братство манастира живи под шаторима где такође и држе Божју службу, док уз Божју и народну помоћ (мештана Штрпца) обнављају манстир у пуном Немањићком сјају. Манастир је у катастрофалном стању, да нема речи да се опише, као и патње кроз које пролазе монаси и монахиња Ирина. То заиста треба доживети да би се потпуно разумело страдање светиња и патње народа и монаха. УЖАС ! |
|
| Братство манастира позвало је на славу манастира 26. јула Србе из Матице и расејања да у што већем броју дођу и покажу свету да је КиМ света српска земља и да нема цену. |
|
| Запаљено је буквално све и нова црква посвећена Св. Владики Николају, монашки конаци. Војници немачког КФОР су били љубазни према нама, иако смо се приликом уласка осећали понижено док су нас претресали буквално до голе коже као да улазимо у логор, а не у Светињу и на моју молбу да заштите Манастир и Србе из Призрена и околине, како се не би поновило слично од 17. марта, исказали су заинтересованост, мада имам резерву. Братству је указана симболична хуманитарна помоћ, али им је наше присуство значило много више и то су не једном речју и делом показали. |
|
| Уз специјалну дозволу и пратњу немачког КФОР-а из Приштине четворочлана делегација г-ђа Мила Алечковић – Конгрес Срба Европе, г-дин Мирољуб Ветмић – потпредседник Уније зелених, монах Михаило из Цркве Светог Марка у Београду и моја маленкост ушла је у Призрен. Тренутно у некадашњој престоници Цара Душана не живи више ни један Србин и док ово пишем сузе ми уду на очи од преживљеног ужаса који сам тамо затекла. У Немачкој бази КФОР-а од 17. марта заточено је 30 Срба у фискултурној сали која је буквално претворена у логор, чији списак доставлајм у прилогу. Већином су старији мушкарци и жене. Њихово псхихофизичко стање је катастрофално и веома ми је тешко то описати речима, након пребијања и присилног избацивања из својих домова и присилног довођења у логор. Приликом нашег уласка у логор осећали смо се као да улазимо на туђу територију, а не у свети престони царски град Призрен док су нас претресали на улазу, а наша браћа и сестре су нас буквално окупирали и са сузама у очима дочекали као најмилије. Плакали смо узајамно делећи бол и патње које су преживели и понижење у којем се налазе. То је тешко описати колико су препатили и у којем тешком психичком стању се налазе понижени, док има и рањених од пребијања. Занимљиво је да је међу њима девојка Драгиња, којој је кућа срушена и која је сама живела од 1999. године у својој кући до 17. марта. Занимљиво је такође рећи да су нам лично испричали догађај у вези присилног држања римокатоличке мисе и причешћивања 25. марта. При изласку су нас вукли за рукав да останемо још мало, али нам није дозвољено дуже задржавање. |
|
| Пролазећи у повратку кроз Призрен и гледајући Шиптаре како се башкаре и деца играју у парку, знајући да нема ни једног Србина у граду и да српска нога нема могућност да иде градом, дошло ми је да изађем из оних блиндираних војних кола у којима смо вожени и демонстративно прошетам Призреном, јер нисам осећала нимало страх и да ме убију, јер из пркоса сам имала жељу да то учиним. Али због конвоја и осталих који су били са мном нисам учинила, мада су ми рекли да када следећи пут дођем да ће ми омогућити специјалну заштиту да могу шетњом обићи порушене светиње у Призрену. Ако Бог да биће на Свете Архангеле 26. јула 2004. године и једва ћу дочекати и тај дан да крочим ногом улицама Призрена. |
|
| Све време пута по Призрену нисам осећала нимало страха, чак ми је овај пут дао невероватну снагу и напунио батерије, иако нисам спавала све време док сам била тамо. |
|
| Након обиласка Призрена, делегација се вратила на Брезовицу у Штрбце. Део делегације (3 жене и 3 мушкарца) укрцано је у украјинско борбено возило и кренуло заједно са колима г-ђе Миле Алечковић пут манастира Грачанице. |
|
| При уласку у Грачаницу на улазним вратима се налазе борна кола шведског контигента КФОР. Мати Теодора намесница у одсуству игуманије Ефросиније захвалила је на симболичним поклонима од 1 тоне хране и хигијенским средствима и подршци самим чином доласка, који много значи сестринском манастиру и Србима из Грачанице. Посетила сам децу Слободана (2 године), Добрилу (3 године) и њихову малу тек рођену (07. маја у Грачаници) сестру бебицу Валентину у Грачаници, избегле из логора немачког КФОР-а у Призрену, чија слика је обишла свет. Деца су Богу хвала добро. Уручени су им поклони у играчкама и веома су се обрадовала нашем доласку. Породица планира да се врати у Призрен. Такође нам је у разговору мати Теодора рекла да је шведски КФОР помогао Србима у Грачаници приликом дешавања 17. марта и веома је захвлна на томе. При изласку из Грачанице замолила сам припаднике шведског КФОР да заштите Србе у Грчаници. |
|
| Након обиласка Грачанице део делегације је заједно са колима г-ђе Миле Алечковић кренуло натраг пут Косовке Митровице ка Београду. Део делегације са г-ђом Милом Алечковић задржао се у Липљану са г-дином Оливером Ивановићем и невезано са остатком делегације вратио за Београд. Остали део делегације је обишао спаљене куће у Обилићу где им је указана кућа убијене породице Столић од стране Шиптара, затим поред спаљене и демолиране Цркве Рождества Пресвете Богородице. Прошли смо српска села Племетина и Прилужје и суочили смо се са изузетно тешким условима за опстанак Срба на овим просторима. ТЕ ОБИЛИЋ А и Б које смо такође видели изгледају у очајном стању. ТЕ А је у дисфункцији, а Б функсионише само један блок. Запошљен кадар професионално не одговара радним местима-незнању да раде посао за који су плаћени. |
|
| У повртаку од Грачанице до Косовске Митровице делегација је ишла без пратње КФОР на своју одговорност. У Косовској Митровици обишли смо мост који раздваја град, опасан бодљикавом жицом. Слика стравична и нимало пријатна, тешко речима описати. Ситуација је била мирна кад смо шетали улицама Косовске Митровице, мада сам осећала стрепњу за безбедност Срба, обзиром на најновији почињен Шиптарски злочин. Улицама патролирају возила КФОР-а и док ту слику гледам црева ми се преврћу. Од Косовске Митровице до Београда део делелгације је ишао владиним возилом без пратње КФОР-а, док је друго возило ишло независно од нас од Косовске Митровице до Београда без пратње КФОР-а. У Београд смо стигли у недељу 09.05.2004. у 3.00 ујутро, док је остатак делегације дошао неких пар сати касније. |
|
| Обзиром да су слике у великом формату и заузеле би велики део Вашег емаил уколико би слала преко Интернета, то ћу исте нарезати на неколико ЦД и послати заинтересованима који ми се јаве на емаил, па Вас молим за разумевање. |
|
| Текст је писан 10.05.2004, а шаљем 19.05.2004, јер сам тек 17.05.2004. добила приступ интернету са сопственог рачунара, па Вас молим за разумевање. |
|
| Посета КИМ са моје стране је приватне природе у жељи да и лично доживим патње и страдања Срба и српских светиња на КиМ и захваљујем се овом приликом свим људима добре воље који су ми помогли да заједно са осталима ово и лично доживим, а што ћу памтити док сам жива. |
|
| Само слога Србина спасава. |
|
|
| Снежана Зорић |
|
| Београд, 10.05.2004. |
|
|
| За прослеђивање текста се захваљујемо Љиљани Предић-Јоксић. |
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
