|
 |
| Извор: Фокус |
| |
| Текст је преузет из Фокус-а. Фокус су прве српске интернет новине у матици, основане, уређиване и вођене са намером да допринесу промени имиџа нашег народа и његовом просперитету кроз балканске, европске и шире интеграције |
|
|
|
|
| Необична, корисна, интересантна књига као пледоаје за нормализацију односа Срба и Швајцараца: |
|
|
| ОДЈЕДНОМ КАО СРБИН НИСИ НИШТА ВРЕДЕО |
|
|
| из пера Дејана Микића и Ерике Зомер о Србима и Српкињама у Швајцарској |
|
|
|
| Дело настало у Швајцарској, на разне начине говори о томе како су Срби у овој земљи били једна од најбоље прихваћених етничких група и како им је због ратова деведесетих година на тлу Балкана углед нагло опао. |
|
|
| Публикација садржи поред прича осам миграната и четири стручна текста који на користан начин допуњавају личне приче и омогућавају читаоцу да исте види у ширем политичко-економском контексту: текст професора Београдског универзитета Владиомира Гречића бави се прошлошћу и садашњошћу српске миграције у свету. У тексту дејана Микића налази се мноштво интересантних података о Србима у Швајцарској. Осим миграционе тематике, издавачи су се потрудили да читаоцу прикажу и политички контекст Србије. Тако су водили разговоре са реномираним норвешким научником и одличним познаваоцем прилика у бившој Југославији, Јоханом Галтунгом о политичким збивањима на Балкану последњих година. Есеј професора историје. Хајко Хаумана, предавача на Универзитету у Базелу, на интересантан начин говори о томе како се у бившој Југославији историја често користи као оружје. |
|
|
| "Сазнати нешто о страним људима је безопасно", стоји на на почетку публикације. Ова књига садржи мноштво корисних информација о Србији и српским мигрантима у Швајцарској. Тиме је она не само важно сведочанство садашњости , већ и штиво које омогућава Швајцарацима да имају увид у културу и народ који им на први поглед изгледају тако различити од њиховог и да схвате да се Срби не разликују тако драстично од других Европљана, како се то, иначе често тврди у Западној Европи. |
|
|
| Ту се чуло и да је идеја за књигу настала пре три године када је водена анкета за све групе миграната у Швајцарској. Поред Срба тада су анкетирани и Италијани, Албанци, Мадари, Немци... Наша група анкетара, на челу са господином дејаном Микићем, имала је задатак да обради што више наших људи које је животни пут довео до Швајцарске. Њихове судбине су различите, начин доласка, пријем домаћина, уклапање у рад и њихова интеграција. Срби су били једна од најбоље прихваћених нација, али су у току рата и после њега нагло изгубили добар имиџ. |
|
|
| Изузетно позитиван суд о књизи дао је историчар Хајко Хауман из Базела који је шеф Института за односе са Русима и Словенцима. |
|
|
|
| О АУТОРИМА
Писац Дејан Микић рођен је 1961. године у Београду, а од 1967. је у Швајцарској. Студирао је етнологију, историју и психологију. Од 1994. ради као саветник и пројектант у Каритасовом центру у Цириху за мултикултурална питања.
Ерика Зомер је рођена у Цириху 1957.године, студирала је етнологију, психологију и историју народа, и већ 14 година ради у саветовалишту за странце и Цириху. | |
|
|
На промоцији ове књиге у Белој сали Фолкхауса у Цириху, поред више од три стотине посетилаца присуствовали су и представници угледне, светски познате компаније за трансфер готовог новца "Western Union", без чије помоћи у финансирању пројекта, ова књига не би угледала светло дана. | |
|
|
|
|
|
|
| А СА РАТОМ ЈЕ ДОШАО ЛОШ ГЛАС - ОДЛОМАК |
|
| Још пре петнаестак година Срби у Швајцарској били су добродошли мигранти. Тако је било све до избијања ратова на територији некадашње Југославије, дакле до почетка деведесетих година, када је њихов углед знатно опао. У овој књизи осам Срба и Српкиња причају о свом животу у домовини и у Швајцарској. Из њихових прича види се на који начин се њихов живот изменио од почетка деведесетих до данас. |
|
| Данијела Бакоч и Ненад Тодоровић |
|
|
| Око 400.000 људи са територије бивше Југославије живи моментално у Швајцарској - од чега преко 100.000 Срба, који тако чине једну од највећих етничких заједница странаца. Многи од њих су данас добро интегрисани у швајцарско друштво, поседују швајцарски пасош и остаће заувек у Швајцарској. чињеница је да је углед српске заједнице од почетка најновијих ратова на Балкану драстично опао. Већина Швајцараца и дан данас мало зна о Србима који живе у њиховој земљи као и о Србији самој. |
|
|
| Протагонисти књиге су особе које су, са само једним изузетком, сви још пре ратних збивања емигрирали у Швајцарску. Они су својевремено као добро квалификована радна снага били врло добродошли, али су на својој кожи и те како осетили погоршање односа измеду Швајцараца и Срба које уследило последњих година. |
|
|
| Упркос сензационалистичком наслову књига нипошто није обрачун са Швајцарском и Швајцарцима. Напротив! Основни тон у односу на Швајцарску је у свим причама исти: "Генерална нетрпељивост Швајцараца према странцима не постоји", констатује Ђуро Крунић. Критичке примедбе односе се првенствено на поједина лоша искуства при тражењу станова, радног места или са појединим ксенофобним Швајцарцима, којих наравно има као и у сваком другом друштву. Портретисани изражавају чуђење према извесним обичајима Швајцараца и њихове културе, као на пример према чињеници да жене у Швајцарској до 1971. године нису имале право гласа и да тада, за разлику од Југославије, већина жена није била у радном односу већ су биле ограничене на функцију мајке и домаћице. |
|
|
| Позив издавача да се изјасне у вези политичких збивања у Србији, а нарочито у вези рата, већини је тешко пао. Одговарајуће изјаве су доста кратке, али упркос томе занимљиве. Што се тиче разлога за погоршање имиџа Срба у Швајцарској као и у Западној Европи, па и у свету, сви су сложни: "Што се тиче делимично једностраног става Швајцараца према Србима ту човек у основи нема шта да им пребаци. Ко је годинама једнострано информисан, није у стању да објективно оцени комплексну политичку ситуацију на Балкану", сматра Милорад Срејић.Слично мишљење има и Сенка Косић: |
|
| "Медији су ме разочарали. Они су одговорни што се углед Срба последњих година у целом свету срозао". Повратак у домовину готово ни за једног протагонисту не долази у обзир. |
|
| Ђуро Крунић каже: "Данас, након свега што се десило, волео бих да имам домовину, али се она не неки начин све више удаљава од мене. Онај некадашњи понос на моју домовину је нестао. Тако сам планове о повратку покопао дубоко у себи". |
|
|
|
|
| Књига је издата у најреномиранијој швајцарској издавачкој кући "Orell Fussli", Цирих и може се наручити директно на следећу адресу:
BUCHHANDLUNG AM HELVETIAPLATZ, STAUFFACHERSTRASSE 60,
CH-8026 ZURICH 4,
SCHWEIZ,
ТЕЛЕФОН: +41 (0)1 241 42 32,
ФАКС: +41 (0)1 291 07 25
И-Мејл: helvetiabuch smile.ch
ИЛИ У СВАКОЈ КЊИЖАРИ ШИРОМ ШВАЈЦАРСКЕ!
| |
|
|
|
|
|
|
| Приредио Мирко Мишковић |
|
|
dijaspora.ch
