МостовиСпортски коментари
"Плави" на испиту зрелости
"ГЕНЕРАЛКА" У БЕОГРАДСКОЈ "АРЕНИ" ПОКАЗАЋЕ ГДЕ СМО
"Плави" на испиту зрелости
Ситно! Са том војничком узречицом на уснама, наши репрезентативци броје дане до Атине. А њих нема баш пуно – две недеље преостаје до тренутка када ће у Атини букнути олимпијски пламен. Шта се све може поправити за тако кратак период? И мало и много, зависи колико су Бодирога и другови вољни да запну, са каквом мотивацијом улазе у завршни део припрема, гарниран београдском "посластицом", названом "Дајмонд Боул".
Дуго смо чекали да се отшкрину капије раскошне "Арене", помало стрепећи да нам се можда не догоди који малер у минут до дванаест. Ма која селекција да однесе победу на великом турниру, златну медаљу заслужују пре и изнад свега београдски неимари, који су месецима даноноћно улагали гигантске напоре да све буде под конац. "Арена" сва блиста, а на њеном паркету "плави" ће покушати да још и пре првог подбацивања у Атини својим главним ривалима утерају страх у кости. Аргентина, наш ривал из незаборавног финала у Индијанаполису, затим стари дужници Литванци са својим "атомским" саставом, коначно и амерички "резервни" дреам теам – има ли бољих супарника да бисмо могли да видимо где нам је место?
Селектор Жељко Обрадовић није се забринут вратио из сунчане Шпаније. Било је осцилација, далеко од тога да све дирке штимају, али се контуре оне игре која би требало да буде и наш заштитни знак у Атини полако и назиру. Шпанци, предвођени волшебним Пау Гасолом двапут су нас поразили, једном уз асистенцију "људи у сивом", други пут благодарећи нашој деконцентрацији, међутим – има дана за (правог) мегдана. Можда већ тамо под Акропољем вратимо "фурији" за све "пацке" које смо од њих добијали у последње време.
Кормилар "плавих" до сада је са свог првобитног списка прецртао двојицу. Колико сутра, мораће да донесе и једну од најтежих одлука и промовише 12 величанствених. Како ствари стоје, чини се да су плејмејкери ти чијим је учинком у припремном периоду Обрадовић највише задовољан, али на неким другим позицијама дува и "промаја". Пре свега у рекету где смо, што уосталом и плавуше знају, помало "тањи".
Стрпљење је мајка мудрости. И ако наши не прођу бог зна како резултатски на својој "генералци" у "Арени", не би требало због тога укључивати аларм. Уосталом, сетимо се "Цептер Биоптрон" турнира 2002. када су "плави" усред "Пионира" узели "фењер", да би се нешто касније позлатили у Индијанаполису. Најважније је да "плави" буду прави тамо ге треба – под атинским небом. И да, попут главног јунака у култном Кустином филму "Доли Бел" непрестано понављају – свакога дана у сваком погледу...
Марко Даковић
Извор: Марко Даковић

Марко Даковић
новинар и публициста из Београда
marcomonyubc.net