 |
НАШИ КОШАРКАШИ САЊАЛИ «ДРИМ ТИМ», ДОСАЊАЛИ - АНГОЛУ |
 |
 |
 |
Потоп у пирејској луци |
 |
 |
 |
Тамо, у сунчаној Атини, подно Акропоља, сурова кошаркашка реалност отрезнила нас је као хладан туш. Наши «плави» не налазе се где би им по квалитету морало бити места – у четвртфиналу – већ онде где по свему приказаном заслужују да буду. У утешном разигравању за пласман од деветог до дванаестог места. Сањасмо амерички «дрим тим», досањасмо – Анголу. Праведно! |
 |
Каквим ли су нас само мукама мучили Жељко Обрадовић и његових дванаест пулена изгубљених у времену и простору! Смушени, несигурни, безидејни, запетљани као морнарски чвор у пирејској луци, где су потонули. Беше то оркестар без диригента, који је од првог подбацивања свирао само фалш. |
 |
Ако смо од фудбалера можда и навикли да се кући враћају покуњених носева, нашу балканску сујету дебело су уздрмали Борирога и другови. Шта вреди што су јуче сабајле Шпанци одиграли таман по нашој мери, када у «плавом» табору не беше никога кадрог да прескочи Кинески зид? Сви јунаци ником поникоше... |
 |
И моја покојна баба одиграла би боље «један на један» у пресудном нападу против Кинеза од Дејана Бодироге! И последњи аматер шутирао би прецизније пена-
ле од његовог имењака Томашевића! И Душко Вујошевић командовао би умешније с клупе од Жељка Обрадовића! |
 |
Колико је само фалила прецизна рука Стојаковића, висина Ребраче, харизма Дивца и Ђорђевића, брзина Јарића, борбеност Гуровића... Колико онај дух заједништва који је рушио попут торнада! |
 |
Истина боли – нисмо ни сенка од оног тима који је не тако давно жарио и палио кошаркашким делом планете! |
 |
 |
 |
 |
|
|
 |
|
|
|
|
|
|
 |