МостовиСпортски коментари
Проклета авлија
ДВА АТИНСКА СРЕБРА ПОВОД СУ ЗА ДЕБЕЛУ АНАЛИЗУ
Проклета авлија
Очекивали смо више, добили колико вредимо. Две освојене медаље наших спортиста на Олимпијади као лакмус одсликавају тренутно стање у нашем спорту који није и не може бити имун од свих болести овог друштва. Како сејемо тако мање-више и жањемо...
Много је наших спортиста отишло у Атину у латентној нади да ће се оданде вратити са ловоровим венцима, још више оних што одоше да им пут види капут. Много је било жеља у атинском шеширу, мало трофеја на грудима.
Спаде књига на два слова. Јасна, наше око соколово, посребрила се у освит, плави делфини у сутон, пред сам фајронт Игара.
Физичка култура у овој земљи одавно је задња рупа на свирали. Зато и имамо малолетних деликвената за извоз, килавих Радована и нејаких Уроша. Зато нам побеже све што иоле вреди, све што уме да пика бубамару, да весла и плива. Сви побегоше из ове Проклете авлије.
Капа доле нашој газели из Ужица Оливери Јевтић, свака част Драгутину Топићу, алал вера свима који су уопште били уз раме са онима иза којих стоје суви милиони, безбројни спонзори, озбиљне спортске државе. Сви наши финалисти заслужују да им се подигне споменик!
Далеко је Кина, али и близу Пекинг 2008. Спашавајмо наш спорт од његових спациоца, док не буде прекасно!
Марко Даковић
Извор: Марко Даковић

Марко Даковић
новинар и публициста из Београда
marcomonyubc.net