 |
| НАШИ РУКОМЕТАШИ НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ
У ТУНИСУ НА ИМЕ ДНЕВНИЦА ДОБИЈАЛИ ПО
ДВАДЕСЕТ ЕВРА |
|
|
|
| Сиротињо, и лопти си тешка |
|
| Светско првенство за рукометаше у Тунису је било и прошло.
Како су се "плави" пласирали – и то је познато. Пето место, успех
или не – нека то остане за стручне анализе и размишљања свих поклоника овог мушког спорта. |
|
| Међутим, остаје једно друго питање. Да ли се могло више у
оваквим условима, када је држава практично само на папиру, а за
спорт, онај врхунски, нема ко да брине. |
|
| У односу на остале који представљају "нешто" у рукометном
спорту и траже своје место у (или при) врху, наш Савез који носи име
"Рукометна заједница СЦГ" (!?) пуки је сиромашак. Да се не употребе неке теже квалификације блиске нашем језику. |
|
| "Операција Тунис" коштала је око 200.000 евра. У европским
оквирима то није премного, с обзиром на бројне припреме, одласке
на турнире и само учешће на СП. |
|
| Широком акцијом тражења спонзора, куцањем на разна врата, мољакањем и уз пријатељске везе та "конструкција" је пред одлазак на афричко тле некако затворена. Како – то најбоље зна директор репрезентације Светозар Станковић и његови најближи сарадници.
Остало је, по нашем обичају, нешто и на "дођем ти" (хотелима и туристичким агенцијама), али... Такав је живот и стање у коме живимо. |
|
| Остали, нарочито они из богатијих средина, имали су бар два-три
пута веће буџете. О дневницама које су добијали – е, ту је тек јад
и беда. Наши момци су на име дневница добијали 20 евра по дану.
А, где су други – Французи су имали дневницу од 500 евра, такође
и нови светски прваци Шпанци. Немци, Швеђани, Норвежани, па и Хрвати – нешто мање. |
|
| О наградама за пласман – селектор Веселин Вујовић и његови момци нису ни разговарали. Ваљда да се не би нервирали (у преговорима) или можда до краја и нису веровали у себе. |
|
| И на крају, опет из почетка, прича о парама и музици. Зато
је и сваки пласман при врху Европе или света, бар у спорту, велики
успех. |
|
| Слободан Петровски |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
