 |
| ДА ЛИ ЈЕ «ХАКА» УПЛАШИЛА ЕВРОПСКЕ ПРВАКЕ ИЛИ СУ ОНИ УСТАЛИ НА ЛЕВУ НОГУ |
|
|
|
| Жељко, повуци ручну! |
|
|
|
| Јутарње буђење тешко да је икоме пријатно, али оно ни у ком случају не може бити алиби за мизерну партију наших у мечу са Новим Зеландом. Је ли тај чувени ратнички плес тима из Океаније – «Хака» - оковао ноге Бодироги и друговима или су они тог 19. августа устали на леву ногу није нам познато, али да су
себи дебело искомпликовали живот у «А» групи олимпијског турнира факат је. Још само да нам и Шпанци узму меру, па да се сликамо... |
|
| Колико кошева разлике треба да буде довољно европским првацима па да не улете у завршницу за инфаркт? Двадесет, тридесет пет? Ако смо се бладогарећи фортуни спасили против Италијана, индолентност и глупост морала је кад тад да нам се обије о главу. Није сваки дан Бадњи дан, господине Обрадовићу! |
|
| Наш народ луцидно вели: прескочи па кажи хоп! А дични нам селектор толико бејаше уверен да су нам бодови већ у џепу да је на паркет послао чак и неке које је пут Атине повео тек да задовољи протокол. Да ли су то прошла времена када смо побеђивали и када не блистамо, да ли припада историји доба када је било довољно да се плава чета појави на терену па да ривалима срце сиђе у пете? |
|
| Жељко, повуци ручну, иначе кола одоше. Одосмо у Занзибар, а не у четвртфинале. Повуци ручну сада док смо на низбрдици, касно ће бити ако нас и «фурија» тресне по носу, као што уме. Па побогу, где је тај чувени балкански инат!? |
|
| Нека тај ванземаљац Гасол и испуни своју квоту (читај: дабл дабл) баш против Србије и Црне Горе, битно је да се остали Шпанци не наиграју. Уосталом, сами смо себи већи противници него што је чета са Пиринеја икада била. |
|
| Познато је да Игре у ова времена коштају као Светог Петра кајгана. Са изузетком Сеула 1988, последњих пар деценија само високо развијене индустријске земље у стању су да се ухвате у коштац са свим трошковима које организација Олимпијаде захтева. Тешко их је и набројати: хотелски капацитети, спортски објекти, саобраћај, инфраструктура... Коначно, ту је можда и најбитнија ставка – обезбеђење. |
|
| У већ споменутом Сеулу, престоници Јужне Кореје, организатору су припомогли Американци. Грчка је (углавном) препуштена сама себи, својим митовима и полуразвијеној економији. Хтели би Хелени, Хелени желе најбоље, али из дана у дан суочавају се са све тежим и тежим препрекама. |
|
| Колико јуче, пад електросистема паралисао је две трећине Грчке, онда је уследио колапс у градском саобраћају Атине... Непознате особе хитнуле експлозив на здање Министарства културе и спорта Грчке... |
|
| Министар спорта Јоргос Орфанос тврди да је Атина само за безбедност Игара морала да изброји десет пута више новца него Американци у Атланти 1996! А кад смо већ код Атланте, још су нам у свежем сећању сузе Грка и проклињање главара из МОК-а што јубиларну Олимпијаду поверише престоници Кока-коле и ЦНН-а, а не – Атини. |
|
| Донедавно, било је питање хоће ли сви потребни олимпијски објекти бити уопште довршени до свечаног отварања 13. августа. Грци сада убеђују своју, а још више (ино)страну јавност да ће све бити под конац. Када би само могли да им верујемо... |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
yubc.net
dijaspora.ch
