dijaspora.ch - srpski info portal, kulturni i sportski vodič

Почетак

Добродошлица

Мапа

Коментари

Манастир Градац

ГРАДИЛА ГА ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА

Пре много година, када се песме нису писале, него састављале и служиле за личну употребу у вечерима поред лампе, чуо сам од једног старог човека дугих бркова песму о српским манастирима. Тада и никад више! Као некад Милош у Латинима, говрио је о нашим светињама као да ради најважнији посао на свету. Од свега остали су само стихови о једном од тих манастира: ''Градила га Јелена Анжујска / Под Голијом, више Брвеника / Вечну кућу себи и својима''. Прошла су многа лета док сам од старих путописаца сазнао да се ''у живописној Брвеничкој клисури налази, са становишта историје уметности веома занимљива, на жалост јако оштећена манастирска црква Градац, коју је крајем XIII века од седре саградила жена краља Уроша Јелена...''

Простор на коме је сазидан манастир Градац био је култно место од давних времена. Само тако се може објаснити да се он налази баш на овом водоплавном месту, близу реке Брвенице. Некада је овуда пролазио главни пут за Ариље (а један крак за Студеницу), а сада се налази на дванаест километара од ибарског пута, на усамљеном месту, на падинама Голије.

Краљ Урош, син Стефана Првовенчаног и унук Стефана Немање био је мудар, вешт и способан владар. И ожењен Јеленом ''од царског племена, од француског рода.'' Њена улога у култури и политици тадашњих Немањића била је веома значајна. Иако папа о њој говори као о ''својој у Христу најмилијој кћери'', она је променила вероисповест, слала ''богате дарове Светој Гори, Јерусалиму и Синају'' и саградила манастир Градац, у коме је сахрањена после смрти, 8. фебруара 1314. године.

Неки подаци, а и чињеница да модел храма на ктиторској композицији држе заједно, указују да су градњу храма започели Урош и Јелена, као своју гробну цркву. Каснији догађаји развијали су се тако, да су радови били прекинути, а Јелена после извесног времена сама довршила изградњу манастира, који је постао нека врста културног центра тога времена. О самој цркви Каниц каже да ''је то у основи заправо умањена копија цркве у Студеници, али са готичком израдом многих конструктивних и декоративних елемената''.

Градац је највише напредовао у тринаестом и четрнаестом веку, као краљевска задужбина и храм у коме се налази ''гроб велике краљице''. Био је многољудан и веома богато опремљен, а игуман градачки заузимао је пето место у рангу игумана српских манастира. А потом, у петнаестом и шеснаестом веку нема података о животу манастира. Зна се само да су 1589. године игуман Ђурђевих ступова Стефан и старац Пајсије затекли манастир са једним свештеником и оронулу цркву без крова. Црква је обновљена ''колико се могло учинити у то тужно време'', али је манастир потпуно запустео у време аустријско-турских ратова, када је скинут и однет оловни кров, сводови срушени, а манастирске зграде однела бујица.

Када се у ове крајеве почело досељавати становништво које је образовало данашње село Градац, обновљена је мала црква посвећена Светом Николи, која се налази на стени изнад манастирског конака. Пред Први светски рат изнад остатака Богородичине цркве подигнут је кров као заштита од даљег пропадања.

Данас, после обимних истраживачких и конзерваторских радова, манастир Грдац је обновљен, а поред верника свакодневно га посећују гости из земље и иностранства. Ако имате Црквени календар, погледајте: 12.(30). новембар. Под тим датумом стоји: Свети краљ Милутин, Теоктист и мати им Јелена. Можда је налепше тога дана посетити манастир Градац.

Томислав Ж. Поповић

Напомена: Фотографије и текст се могу користити само по одобрењу аутора.

Извор: Томислав Ж. Поповић

Мостови | Упознајмо Србију

Српски

Из најава и вести

Важно обавештење

Поштовани посетиоци

Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.

Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх

Остале најаве и вести...