 |
| У ШКОЛИ СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА |
|
| Стари, средњевековни манастир Буковица данас је познатији као Миљков манастир или Миљково. Први пут се помиње 1374. године. Ктитор је вероватно неко од српске властеле. Али, народ о томе има своју истину. |
|
| Без обзира што ретко ко верује у причу о оснивању овог и још неколико манастира, која кружи овим крајем, ако се распитате о пореклу ове светиње свако ће вам прво њу испричати. Укратко, то је било овако. Живела некада давно у овом крају петорица браће: Тута, Јаков, Тома, Златко и Миљко. Били су побожни људи и свој иметак су потрошили тако што су на десној обали Мораве, једну недалеко од друге, саградили и оставили свом народу на чување задужбине: цркву на Тутином брду у Малом Поповићу и манастире Јаковић, Томић, Златенац и Миљков манастир у селу Гложане. |
|
| Ипак, пре ће бити да је овај манастир добио име по два Миљка: Томићу, трговцу из Гложана, који га је обновио крајем осамнаестог века и Ристићу, свештенику из истог села, који се замонашио, живео у овом манастиру и постао јеромонах и старешина, под именом Мелентије, 1806. године. |
|
| Први писани документ о овом манастиру потиче из 1374. године. То је хрисовуља цара Лазара, којом Буковицу и околне поседе поклања манастиру Раваници. Један запис из 1420. године говори о раду преписивачке школе, а манастир Пресвето Ваведење и село Гложане помињу се и у турским пописима становништва. Неколико пута манастир је рушен и паљен, највише због тога што су монаси помагали устанике из ових крајева. Године 1793. када је манастир обновио Миљко Ристић, почела је поново да ради манастирска школа за описмењавање и образовање будућих писара, свештеника и учитеља. Ову школу завршио је и војвода Стеван Синђелић, док је живео у селу Гложане и радио код кнеза Петра Јаковљевића. |
|
| У знак захвалности за помоћ устаницима Карађорђе је поклонио манастиру црквено звоно, на коме је записано: ''Ливено за владе Верховног вожда народа Сербског Георгија Петровича''. Звоно је после неколико година пренето у Крагујевац, а затим у Раваницу. Касније и кнез Милош је поклонио Миљкову два нова звона. Садашња манастирска црква потиче из 1856. године. Озидана је тврдим материјалом, са куполом и четвоространим звоником и покривена цинком. У обнови манастира учествовао је народ са обе стране Мораве. О томе сведоче и два конака: један су изградили верници из Свилајнца, а други из Лапова. |
|
| После Октобарске револуције у манастир су дошли руски монаси-емигранти и ту остали све до 1936. године. Међу њима је био и јеромонах Амвросије Курганов, који се сматра до сада најобразованијим духовником у историји овог манастира. |
|
| Од 1952. године манастир је претворен у женски, општежитељни манастир са сређеним конацима, економијом и портом уређеном као прелепа ботаничка башта.
Миљков манастир је један од седам који се налазе на десној обали Велике Мораве, у близини Лапова и Свилајнца. Неки од њих су потпуно, а неки делимично напуштени. Активни су само два, а други се отварају повремено. Остаје нада и веровање да ће уз помоћ добронамерних људи сви оживети, са расцветалим баштама и белим конацима какви су данас у Миљковом манастиру. |
|
Томислав Ж. Поповић
Напомена: Фотографије и текст се могу користити само по одобрењу аутора.
|
|
|
|
|
|
|
| Извор: Томислав Ж. Поповић |
| |
|
|
|
|
|
|
| Извор: Томислав Ж. Поповић |
| |
|
|
|
|
|
|
| Извор: Томислав Ж. Поповић |
| |
|
|
|
|
|
|
| Извор: Томислав Ж. Поповић |
| |
|
|
|
|
|
|
| Руже је потребно његовати... |
|
| Извор: Томислав Ж. Поповић |
| |
|
|
|
|
|
|
| ...да би биле овако лепе. |
|
| Извор: Томислав Ж. Поповић |
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
