 |
|
| Петроварадинска тврђава |
|
|
|
| Петроварадинска тврђава |
|
| Извор: ЈП Завод за изградњу града Нови Сад |
| |
| Петроварадинска тврђава, која има епитет "Гибралтар на Дунаву", грађена је од 1692. до 1780.године, а њен творац је маркиз Себастијан Вобан (1633-1707), француски војсковођа и архитекта, по чијем је систему грађен читав низ тврђава у Европи. У Првом и Другом светском рату важила је као војни гарнизон до 1951. године, када постаје цивилни објекат, који је употребљен за културне, уметничке, туристичке и угоститељске сврхе. |
|
|
|
|
| Торањ са сатом на Тврђави је објекат који доминира целом монументалном војном грађевином. Посебно је занимљив по томе што велика казаљка показује сате, а мала минуте. То је учињено због тога, како кажу стари Новосађани, да из даљине виде колико је сати. У торњу постоји звоно, које се не користи, а механизам се ручно навија сваки дан. |
|
|
|
| Градска кућа |
|
|
|
| Градска кућа |
|
| Извор: ЈП Завод за изградњу града Нови Сад |
| |
| Старо магистратско здање у центру града - Градска кућа - по својој монументалности је ипак најзначајнија грађевина Новог Сада. Подигнута је у неоренесансном стилу 1895. гоидне, по пројекту Ђерђа Молнара, који је својим градитељством много задужио Нови Сад. На њеном спољашњем и унутрашњем украшавању радили су познати новосадски ликовни уметници. |
|
|
|
|
| Вајар Јулије Аника је аутор алегоријских фигура на фасади, а симболични медаљони у свечаној дворани рад су сликара Павла Ружичке. Са монументалним торњем на коме је звоно, ова зграда доминира центром града. |
|
|
|
| Владичански двор |
|
|
|
| Владичански двор |
|
| Извор: ЈП Завод за изградњу града Нови Сад |
| |
| Владичански двор Бачке епархије у прочељу Змај Јовине улице пројектовао је Владимир Николић за време владике Митрофана Шевића 1901. у српско-византијком стилу. Спољњу комбиновану декорацију са облицима псеудомаварске пластике дело је вајара Јулије Анике. На двору су три грба епархије: први на чеоној фасади, други на зиду према порти, а трећи је дворишни. |
|
|
|
|
| Једном месечно поменути владика приређивао је културне, простевне или привредне седељке. Редовни гост му је био књижевник Лаза Костић, као и неки високи официри са Тврђаве, што му верници нису одобравали. |
|
|
|
| Јодна бања |
|
|
|
| Јодна бања |
|
| Извор: ЈП Завод за изградњу града Нови Сад |
| |
| Новосадска Јодна бања је настала крајем XIX века када се из артерског бунара појавила топла вода, температуре 24,6°C. Први идејни пројекат за градњу велике зграде Јодне бање направљен је 1905.године, али није реализован. Нешто касније, наручен је пројекат код архитекте Имреа Франшека из Будимпеште који је, поред осталог, захтевао да се артеријско купатило гради на средини парка. Градња је почета 1908. |
|
|
|
|
| Сецесијска зграда Јодне бање спада у групу најмаркантнијих објеката на западној страни града и доприноси амбијенталном квалитету краја у коме се нашла. |
|
|
|
| Танурџићева палата |
|
|
|
| Танурџићева палата |
|
| Извор: ЈП Завод за изградњу града Нови Сад |
| |
| Танурџићева палата је најеклатантнији пример крајње рационалне, безорнаменталне ахитектуре која је потекла из "Баухаус" естетике. Овај стил се на нашим просторима релативно касно појавио, али су зграде које је архитекта Ђорђе Табаковић градио у Новом Саду биле основ за продор "Баухауса" на Балкан. Табаковић је ово здање за Николу Танурџића, једног од најпознатијих новосадских твораца изградио 1933/34. године, а доградио 1939/40. |
|
|
|
|
| У време градње ова зграда је била међу најмонументалнијим у Краљевини Југославили. Након рата палата је национализоана, али је њена вишеструка намена остла непромењена. |
|
|
|
| Задужбина владике Платона |
|
|
| Данас је у овом здању Војвођанске академије наука и уметности, која је овде усељена 1981. Иначе, зграда потиче из XVIII столећа, а 1770. купио ју је богати Грк Аксентије Ђурковић. Ова кућа је 1861. године продата владики Платону Атанацковићу, родољубу, добротвору, просветару, педагошком писцу, преседнику Матице српске и оснивачу првог новчаног завода у Новом Саду. Од тог времена, по њему се зграда назива "Платонеум" са завештањем да овде буде Српски академски институт са Правним и Филозофским факултетом, што ће се доста касније и обистинити. Дуже време овде ће бити седиште Бачке епархије, касније Матице српске, Српске читаонице и Друге мушке гимназије, а за време окупације српско одељење Мађарске државне гиманзије. После Другог светског рата, ту је Виша педагошка школа, катедра Филозофског и Природно-математичког факултета, све до оснивања Војвођанске академије наука 1979. |
|
|
| Бранкица Павловић |
|
| Служба за односе са јавношћу |
|
| ЈП Завод за изградњу града Нови Сад |
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
| Корисни линкови |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
