 |
|
| Неупоредиви загрљај Оријента |
|
|
|
| Планине Таурус као круна уздижу се изнад највећег турског летовалишта на Медитерану. Милион становника који живе од туризма, 400.000 посетилаца у шпицу сезоне. |
|
|
|
| Наспрам аеродрома у Анталији наш Сурчин изгледа као каква провинцијска ваздушна лука. Фреквенција путника у првом туристичком центру Мале Азије толика је да безмало сваки минут небо над бисерном обалом Средоземља запара који млазњак «Сиберије», «Ерфранса», «Алиталије»... Већ на први поглед намернику који никада пре није био у овоме делу Турске постаје јасно у какав је казан доспео, а импресиван утисак не квари ни Целзијусових 46. |
|
| |
| Анталија – то је милион Турака што живе искључиво од туризма и још 400.000 туриста приде у шпицу сезоне. Анталија – то је смарагдни залив, један од најлепших на Медитерану. Анталија – то је загрљај Оријента, саобраћајна лудница којој тешко да има пандана у Малој Азији, то је највећи турски аквапарк, то су водопади који у море наносе реке са високих гора... |
|
|
|
|
| У рајском врту |
|
|
| |
| С обзиром на магичну привлачност залива у подножју планина Таурус, није никакво чудо да је подручје Анталије било насељено још пре 3200 година. Грци су се овде прилично давно колонизовали, а затим измешали са локалним становништвом.
Предање каже да је сам град утемељен 159. године пре нове ере од стране краља Аталуса који јој и даје име (Аталиа). Многи светски путници и владари још у античко доба откривали су лепоту ове регије, међу њима и цар Хадријан, који је Анталију почаствовао својом посетом 130. године нове ере. Као омаж римском императору, у граду је подигнута монументална капија која је данас једно од омиљених стецишта туриста. |
|
| Анталија не спада у оне градове који обарају с ногу својом лепотом и знаменитостима. Осим старе вароши Калеичи, оивичене модерним булеварима, лепе марине и већ споменутог Хадријановог славолука, у првом туристичком центру Мале Азије скоро да не постоји ништа спектакуларно. Чак и Јивли минарет, симбол Анталије који доминира старим делом града не спада у архитектонске бисере. Оно што је, у ствари, најлепше у Анталији то је обиље зеленила, суптропска вегетација какве нема нигде у Турској, чак ни на чувеној Егејској обали која врви од старогрчких споменика, историје и храмова. |
|
| Скоро да не постоји ниједна вила у граду без баште, ниједан сквер без зеленила које се чува и негује, лицка и уређује по укусу Анадолаца. Посебна атракција Анталије није у Анталији, већ – мало подаље од града, у области Лара. Ту безбројни туристи могу да уживају у водопаду који се суновраћује у море са висине од педесет и кусур метара. |
|
| Плажа «Коња алта» простире се километрима западно од средишта града, окружена хотелима из «Хиљаду једне ноћи». Њен ситни песак, попут најфинијег брашна лепи се за табане као таксена марка и мами хиљаде купача који спас од несносне жеге налазе у таласима Медитерана. |
|
|
|
|
| Ретко где се можете истовремено купати и гледати у снежне врхове планина, као на «Коња алти», чији се атрактивни кафићи ноћу претварају у дискотеке из којих трешти оријентални мелос. |
|
|
| Уметност ценкања |
|
|
| Они што се иоле разумеју у странице историје, чули су за Кемала Ататурка. Реч је о оцу савремене турске државе, правом визионару који је утро пут некада заосталој малоазијској феудалној земљи у Европу. Као што је у СФРЈ главна улица у свим варошима носила Брозово име, тако се у Турској по правилу најлепши корзо зове по Ататурку. Наравно, ни Анталија у том погледу није изузетак – булевар што води тик поред старог градског језгра носи име оца нације. Баш усред Ататуркове улице сместио се незаобилазни Мекдоналдс, у луксузној шопинг зони крцатој фирмираном робом. |
|
| Бити у Турској, а не пазарити који «кожњак» или парченце злата – то је као вратити се из Трста без ципела, из Париза без солидног трипера. Наравно, морате бити добро спремни и наоштрени на ценкање, јер у Малој Азији оно готово да се подразумева. Ко нема живаца, а ни времена да се погађа, могло би му се десити да коју ситницу плати вишеструко више од њене реалне цене, о јакни или осамнаестокаратној наруквици да и не говоримо. |
|
| Живео сам у заблуди да су наши возачи камиказе, све док нисам видео како се за воланом владају «браћа» Турци. У предграђу Анталије буквално вози ко како и којом страном улице стигне, а у оптицају су сва превозна средства. Почев од
олдтајмера, преко већ споменутих долмуша па до модерних лимузина. Семафори? Шалите се! Сигнализације, баш као и знакова има само у најужој зони града. Тамо где се скоро све линије градског саобраћаја укрштају стварајући несносну какофонију својим сиренама. |
|
| После свега, могу да будем захвалан пријатељима који су ми баш Анталију фиксирали као добитну комбинацију за један пар екселанс одмор. А за вас, који се још двоумите где да утаманите последње дане лета, један дискретан савет:
предрасуде оставите код куће, наоружајте се осмехом и – препустите неупоредивом загрљају Оријента. |
|
|
|
|
|
| «Наташе» |
|
|
|
| Анталија је прави рај за «баћушке». Руса има скоро колико и Турака, башкаре се по пешчаним плажама, остављају милионе долара по дућанима. Што се тиче «Наташа», како мештани од милоште зову Рускиње, оне се у престоници турског туризма баве готово свим и свачим, између осталог и «најстаријим занатом на свету». |
|
|
|
|
|
| Долмуш |
|
|
|
| Онај коме би пало на памет да критикује наш градски саобраћај, требало би да се мало провоза долмушом. Репортер «Борбе» пристао је на такву жртву уверен да ће му вожња споменутим минибусом пружити инспирацију за писани
материјал о Анталији и – није погрешио. Долмуш станица нема, довољно је да дигнете руку и конзерва стаје. Ако вам се посрећи те не испаднете кроз отворена врата на бусу, стижете на жељено одредиште окупани знојем и темељно из-
гажени. Ипак, тешко да би се из којег другог превозног средства боље могле упознати живописне улице овог милионског града. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
|
|
|
yubc.net
dijaspora.ch
