 |
|
|
| НА ОНАЈ СВЕТ УЗ СТО ВИОЛИНА |
|
|
| Садашње јагодинско гробље званично је устројено је 1936. године на катастарској парцели 3542 у површини од нешто више од четири хектара. Са старим, и новим делом, гробље данас обухвата око 32 хектара са 14.000 гробних места у којима почива преко 36.000 покојника. |
|
| Изградњом модерне капеле са три бокса, централним фрижидером и простором за просекцију, отворене 9. септембра 1976. године, створени су услови за савременије и хуманије обављање погребних услуга. Од тада је на снази и општинска одлука о обавезном излагању покојника у капели и забрани уличних испраћаја покојника. |
|
| Место и начин сахрањивања на нашим просторима зависило је од времена када је сам чин обављан. Јагодински кустос и саветник Саво Ветнић подсећа на вишедеценијска ископавања радника Завичајног музеја која, са неком сигурношћу, потврђују како су наши преци сахрањивали своје ближње. Међу налазима из најстаријих периода, бележимо пример покојника у Течићу нађеном у згрченом, ембрионалном положају, у уверењу да ће га материнско крило земље штитити и грејати. У Буковчу, испод огњишта, нађена је доња вилица претка, донетог са неког другог места да би се живот породице наставио. У Доброј Води постоји неистражен тумул где се до скелета, и посуде за храну, оружје и накит покојника могло доћи из више праваца. На локацијама Матине циглане, Таврићких обора и атељеа наивног сликара Милана Рашића у Јагодини, пронађене су урне са спаљеним покојницима. Сви ови налази датирани су за 5500 хиљада година и 3200 хиљада година пре нове ере. |
|
|
| Уништено римско насеље |
|
|
| Изградњом стадиона и других спортских објеката педесетих година прошлог века у Јагодини је заувек уништено римско насеље на локацији подно Ђурђевог брда. Тадашњи начелник милиције Бата Јагодић није имао слуха за молбе археолога, Музеја и науке да се сачувају јагодински преци и одлучио се за фудбал. |
|
| На левој обали Белице код Цвећаре, приликом копања темеља, пронађен је римски жижак од бронзе на чијој се горњој површини налазила рељефна представа неког митолошког бића. Предмет су откупили јагодински колекционари, а пре десетак година жижак је продат непознатим купцима ван Јагодине пошто Завичајни музеј није имао средстава за откуп. |
|
| У седмом веку наше подручје насељавају Словени, чије је насеље откривено у Пањевачком риту. Насеље није имало некропола, па се претпоставља да су покојници спаљивани, што и није необично за наше претке. |
|
| У периоду између 12. и 15. века јагодинско гробље је заузимало простор око Цркве и улица Лоле Рибара, Вука Караџића и Сутјеске (данас ТВ Јагодина). На окућници ЛЈубе Манојловића откривено је седам гробова у низу, а више оштећених скелета и у дворишту Казанџијске радње Живка Бурића. У темељима Дечјег вртића откривен је усамљен девојачки гроб са земљаним судићем и огрлицом са металним листићима из 17. века а, реновирањем кафане “Касина”, нађена је сребрна здела са уграћеним талиром Марије Терезије из 1780. године. Претпоставља се да су у том делу сахрањивани страни поданици. |
|
| Током турске управе, српски живаљ настањен на левој обали Белице, сахрањивао је мртве око “Великог записа”, поред кога је 1818. године подигнута Стара црква. По одласку Турака, у порти Цркве је сахрањено тридесетак свештеника и угледних мештана, међу њима 1837. године и нахијски кнез Димитрије Ђорђевић. У току 1927. године у порти је подигнута Спомен-пирамида са гробницом за 54 пала војника 1915. године на Багрданском фронту, два српска добровољца које је стрељала аустроугарска казнена експедиција и земним остацима Љубе Митровића, познатог као “Поднаредника Љубе” који је 1918. године погинуо ослобађајући Јагодину. |
|
|
| Куга проредила Јагодину |
|
|
| Населивши наше крајеве у 15. веку Турци су своје мртве сахрањивали крај пута о чему говоре пронађени нишани, споменици од белог мермера. Један од њих пронађен је приликом рушења старог “Пеливана”. У току Првог и Другог српског устанка (1804-15), где се гинуло на обе стране, о гробовима и сахрањивањима нема поузданих података. |
|
| Године 1835. Јагодину је задесила жестока епидемија куге, коју су пренели турски низани. Под директном контролом кнеза Милоша, и земунског доктора Нађа кога је кнез довео, град је стављен под карантин. Мртви су сахрањивани код старог гарнизона преко пута старог “Јухора”, и на Винорачком брду на излазу из Јагодине, знано као Чумино гробље. У време карантина, укоп је обављан и крај зграда где су умрли становали. Заједничке раке откривене су код старе “Електродистрибуције” са 19 лешева, а код каменитог моста пронађена су 23 скелета. |
|
| Подстакнут неорганизованим сахрањивањем и воћењем евиденције о умрлим, кнез Милош је наредбом октобра 1837. године увео обавезно вођење књига рођених, венчаних и умрлих, као и наредбу о успостављању сталних гробаља. Дотле су Срби сахрањивали своје где је ко стигао. Део надгробне плоче из 1840. године открио је јагодински ликовни уметник Слободан Штетић код старог “Шумског газдинства”, са које смо забележили: “Овде леже кости Љубивоја личног момка хајдук Вељкова 1840...”. |
|
|
| Сахрањивани живи људи |
|
|
| Укоп преминулих до 1930. године обављан је у три “одвојена” гробља. Турци су своје сахрањивали више Учитељске школе на “Утрини”, где је по адетима муслиманске вере последња сахрањена јагодинска врачара и надрилекарица, извесна баба Пилица. Крај њих, сахрањивани су муслимански Цигани данашње Жанове улице све до 1928. године, када су ови прекрштени у хришћане. Треће, српско гробље у Јагодини, формирано је на месту данашњег Старог гробља од Винорачког пута до Цркве, где се сахрањивало све до Другог светског рата. Власти су забраниле сахрањивање Цигана на “Утрини”, па је одрећено место на падини ка Вољавачком потоку, где је вршен и укоп странаца, муслимана и покојника других вероисповести, мећу њима и угледних Јагодинаца, Јосипа Бекеруса, Густава Ерба и других. |
|
| Године 1847. у Јагодину је дошао да службује окружни физикус јагодинске нахије и први председник Српске академије наука Јосип Панчић. Он је донео наредбу да се покојници могу сахрањивати тек по истеку 24 сата и уз сагласност лекара. Догађало се да су сахрањивани људи који би једно време провели у дубокој коми. Пробудивши се, имали су грдне муке неби ли се лишили неугодности, а престрашен народ их је после проглашавао за вампире и клонио их се. |
|
|
| “Конкордија” за најбогатијег |
|
|
| Мало је знано да је Црква одбила да уступи своја погребна кола маја месеца 1875. године за превоз посмртних остатака Светозара Марковића до гробља. За превоз српског социјалисте, чије је име деценијама овај град носио, искоришћен је шпедитер. Пркосећи тадашњем режиму, социјалисти су шпедитером, офарбаним у црвено, до вечне куће 1935. године превезли и Видосава Трепчанина, а на ковчег положили венце од глоговог трња. |
|
| За погреб најбогатијег Јагодинца, трговца Петра Таушановића 1935. године, који је иза себе оставио 400 хектара оруће земље и 160 кућа, наручена су луксузна погребна кола “Конкордија”. Цео један део града био је обложен црним платном, а прирећена му је и највећа сахрана за коју се у Јагодини зна. Мање сахране биле су директору Учитељске школе др Драгољубу Петровићу и др Микици Динићу. На вечни починак августа 1946. године Момчило Симић, власник модне куће “Рекорд”, који је трагично завршио скоком са глоговачког моста у Мораву, испраћен је оркестром Данила Васића са сто виолиниста из српских градова. Том приликом свиран је чувени танго пред смрт “Аранд де моурир”. Радници су испраћивани песмом “Спавај, спавај, мили друже”, понекад и уз учешће певачких друштава “Коча”, “Зора” или ”Слога”. |
|
|
| А н т р ф и л е |
|
|
| Мија Сеферовић Славуј |
|
|
| Мија Сеферовић, надалеко чувен у боемској Србији као “Славуј”, имао је најбројнију породицу у Жановој улици, иако је често и дуго одсуствовао од куће свирајући у најекслузивнијим кафанама. Умро је 1917. године и сахрањен на муслиманском гробљу. НЈегова супруга Бисерка сахрањена је 1932. године на Старом гробљу због измештања муслиманског гробља. Последње њихово дете, иначе 22 по реду, умрло је 1950. године. Мију Сеферовића Славуја памте и по колу које је посветио својој љубљеној Бисерки, али га православни Цигани данас не свирају у Јагодини. |
|
|
| Празна јеврејска гробница |
|
|
| До другог светског рата у Јагодини је живело 60 Јевреја у 12 кућа и сви су настрадали у немачким логорима. Једини који је преживео ратне страхоте и сачувао главу под немачком окупацијом био је Анђелко Бата Тајтацак (1913). Под необичним околностима спасао га је неки сељак из околине Рековца, дотуривши му своје исправе, те је Анђелко рат провео у логору у Оснабрику под тућим именом. Знајући шта им Немци спремају Јагодинци су од комшија Јевреја тражили да им децу препусте на чување. Јеврејски суграђани су одбили понуду и децу повели са собом, поделивши тако заједничку судбину. Дирљиви тренуци којих се понекад присете стари Јагодинци. После рата Анђелко је подигао породичну гробницу, а 1948. године се са породицом иселио за Израел. Гробница је отада празна. |
|
|
| Трагичан почетак века |
|
|
| Трагајући за најстаријим матичним књигама у Општинској управи пронашли смо књигу умрлих из 1900. године. Први уписи, а и каснији, односе се на децу рођену у Ланишту. Четвртог јануара умрла је двогодишња Милица, дан касније једноипогодишњи Станимир, десет дана касније, и у истом дану, петогодишњи Илија и његова трогодишња сестра Ристосија, за њима једногодишњи Будимир и двогодишњи Станоје... Деца су умирала од дифтерије и упале плућа, а прерана смрт на почетку 20. века задесила је и многе друге Лаништанце. Јагодински свештеници записали су да је у 1900. години умрло 123 лица, 1901. године 141, а 1902. године 135 лица. |
|
|
| Кад се ћата запије... |
|
|
| Неки пијани срески ћата, надгледајући копање раке покојнику из власти тридесетих година прошлог века, и када је видео да радници копају раку у правцу исток-запад, нареди им да раку копају у правцу север-југ. Бунише се они, али посао урадише како је од њих власт захтевала. |
|
| Када је поворка са покојником стигла на гробље и кад је видео како је рака ископана, поп љутито упита раднике знају ли они уопште како се за православца рака копа. Знамо оче, одговорише радници, али је тако ћата наредио! Рака је одмах затрпана и копана нова у правцу исток-запад у присуству попа, покојника и поворке. |
|
|
| Прва тужбалица у Србији |
|
|
| У запису о Јагодини, који је на латинском оставио Аурелије Бузбек 1553. године, посланик немачког цара Карла Петог, постоји и опис погреба неког сиромашног Јагодинца који иза себе остави жену и ћерку. |
|
| «Жена покојника и кћи Стојана ту обучене у чисто одело (црнина се тада није носила у знак жалости). Кћи је на глави носила некакву капу са пауновим перјем. Последњи дар којим је жена свога мужа кад се већ преставио даривала, била је црвена мала капа, какву овде носе девојке господског рода. Слушали смо и њихова нарицања и запевања како жалосним гласом покојника питају: |
|
| Шта смо ти ми на жао учиниле да тако са нама радиш? Шта ли смо ти скривиле? Дали те у чему не послушасмо? У чему ли ти по вољи не учинисмо, те нас сад тако самохране и у беди остављаш?» |
|
| Ово је и прва забележена српска народна песма – тужбалица у Србији,
записао је 1963. године у свом прилогу на страницама крагујевачке "Светлости"
Душан Вукичевић, оснивач и први директор Завичајног музеја у Јагодини. |
|
|
|
|
| Споменик Светозару Марковићу (1846-1875) на јагодинском гробљу |
|
| Извор: Милица Миљковић |
|
|
| Гроб кнеза Аранђела Милосављевића из 1859. |
|
| Извор: Милица Миљковић |
| |
|
|
|
|
| Гроб мајке Марице и седмогодишњег сина Косте сахрањених истог дана - 13.11.1863.god. |
|
| Извор: Милица Миљковић |
|
|
| Капела Стевче Михајловића, првог председника српске владе |
|
| Извор: Милица Миљковић |
|
|
| Најстарији камени гроб без обележја |
|
| Извор: Милица Миљковић |
|
|
| Азбуковица на једном од најстаријих гробова |
|
| Извор: Милица Миљковић |
| |
|
|
|
|
| Старе камене гробове заменили су модернији, мермерни |
|
| Извор: Милица Миљковић |
|
|
| Новоизграђени део јагодинског гробља |
|
| Извор: Милица Миљковић |
| |
|
|
|
| Припремио и обрадио: |
|
| Мирослав Ковачевић |
|
|
| Фотографије: |
|
| Милица Миљковић |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Из најава и вести |
|
|
|
| Важно обавештење
Поштовани посетиоци
Због техничких проблема сајт дијаспора.цх се неће ажурирати у наредном периоду.
Хвала на разумевању!
Ваш тим дијаспора.цх
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
