МостовиЗанимљивости
Мостови
Милева Марић, Ајнштајнова супруга
Милева Марић
Извор: интернет

Угледни државни телевизијски канал АБЦ приказао је у вечерњем термину, у среду, 21. априла, документарни филм "Ајнштајнова супруга". То је било премијерно представљање филма публици у Аустралији. Филм је узбуркао јавност и то у ширем смислу. Радикално мењајући поглед на научни рад познатог научника у тежњи, да коначно реалност истине буде усвојена и призната. Пре Аустралије филм је био приказан у Америци у којој је обављен знатан део посла и скупљен део материјала.
Милева Марић и Ајнштајн
Извор: интернет

Продуцент и аутор сценарија, Аустралијанка, Гералдина Хилтон, обавила је сама један велики део мукотрпног посла око главног лика Ајнштајнове супруге, Милеве Марић, која је незаслужено била потиснута у заборав.
Госпођа Хилтон за време снимања боравила је један период и у Србији. У документарцу је приказан Нови Сад, као и родно место Милеве Марић и фотографије њених родитеља.
Продуцент Гералдина Хилтон писала је комад "Ајнштајнова супруга" више од осам година. Дипломирани историчар и политиколог, она је имала намеру да опише да Алберт Ајнштајн није био самосталан као сто је приказан у научном свету. Као и сви велики научници он је зависио од сарадње и знања других и од информација.
Алберт Ајнштајн, на универзитету је имао срећу да се ожени са колегиницом са студија која је била и бриљантан научник и њему посвећен партнер. Нажалост, Милева Марић је била избрисана са странице научне историје услед снаге Ајнштајнове репутације.
Сврха документарца није да поништи Ајнштајна и његов изванредан допринос физичкој науци двадесетог века. Већ, да Милеви додели заслужено место поред њеног сарадника и мужа.
Дугогодишња истраживања и детаљне анализе учинили су, да овај пројекат створи истиниту слику која је била изгубљена у времену.
О Милеви Марић сасим мало се писало и оскудно је публиковано на енглеском језику. Она је имала пуно подржавалаца у Србији из које је потекла. На западу, шире се о њој није знало, али значајна и утицајна имена су је признавала.
Госпођи Хилтон први је скренуо пажњу физицар Евен Харис Вокер са својим наступом на Светској научној конференцији 1992. Том приликом господин Вокер је говорио о најважнијем периоду Ајнштајновог стварања 1905. године, а том приликом су заједно радили Милева и Алберт Ајнштајн.
Госпођу Хилтон је то заинтересовало да приђе истраживању улоге Милеве Марић у укупном стваралачком процесу који се дотле приписивао само Алберту Ајнштајну.
Госпођа Хилтон у свом истраживању, послужила се многобројним изворима и документима, али највише и најзначајније податке нашла је у љубавним писмима супружника Ајнштајна.
Тако је она дошла до истините слике једног бриљантног ума и особене посебности и личности Милеве Марић.
Истраживање је текло у етапама:
прво, служећи се горе наведеним изворима, а уз допуну интервјуима највећих живих умова из света физике и научне историје - Ајнштајновим научним следбеницима и онима који су се бавили његовим научним генијем, нтервјуима са научницима који су знали за Милевин удео. Служећи се овим материјалом успела је: да дође до приближно тачне слике, о времену живота и стварања Милеве и Алберта као и о њиховом заједничком раду, истој посвећености заједничкој страсти и љубави за физику;
Друга етапа је била, да се што реалније створи слика ове јединствене жене о којој нажалост нема много фотографија и писаних извора. Због тога се приступило сложеном "оживљавању" Милевиног лика помоћу више интервјуа који су допуњени анимацијом, драматурским сценама уз глас који вокално прати цео документарац. Тако се створила и приказала, аутентичност брачног и професионалог односа, пара Ајнштајн као и посебност и личност саме Милеве.
Филм приказује јасно, да је Милева Марић била нераздвојан део као научник и комплетан партнер Ајнштајновог раног стваралачког периода и што је најважније равноправан учесник најплоднијег и најзначајнијег периода овог познатог научника.
Такође, филм показује да историја чини пропусте у својој честој цензури и произвољном одбацивању и прекрајању аутентичних збивања. Цензура се чини да би се дале привилегије, за оно што се процени да треба створити као апсолутни идеал и услед тога чини се неправда, према истини и учесницима у тој истини. Као што се десило у овом случају да би се сачувао Ајнштајнов имиџ.
Да бисмо дошли до истине није циљ да се понизи Ајнштајнов допринос науци, него да све сведемо у оквире реалности. У филму је Ајнштајн приказан са људским особинама без намештене глорификације и његов геније приступачан је за разумевање људима и у науци и у свету.
Превод са енглеског: Стефан Јоксић
Аутор текста: Geraldine Hilton, продуцент куће Melsa Films Pty ltd, Bangalow, N.S.W. Australia
Документарни филм "Ајнштајнова супруга" пријављен је за такмичење у својој категорији за филмску награду "ЕММY"
Као гледалац могу да кажем да ми се необично допао начин и приступ "оживљавања" лика Милеве Марић. О потешкоћама у вези са тим може се прочитати у горњем тексту. Мишљења сам да је успешно приказан менталитет те дивне и паметне жене. Жене која је била умом геније, а срцем одана мужу, способна да добровољно стане у његову сенку. Да ћутке поднесе издају мужа и сву патњу и бол коју је преузела на себе. Као мајка и као супруга била је жртва и могуће, да је и као жена то била, услед времена у коме је живела.
Лепа, бистра, даровита, сигурно да је ишла испред свог времена.
Била је неприхваћена. Одбачена прво од јеврејске породице Ајнштајн која није прихватала странце. Одбачена хировитошћу свог супруга за кога се да закључити да је био егоистичан, без осећаја за породичну честитост.
Мислим и да је био веома непоштен и без савести јер је убирао плодове славе и признања са бруталном безобзирношћу, свестан да су то плодови и Милеве Марић.
Патио је од дечачког егоцентризма.
Тако је и као "неваљало дете" сломио скупоцену своју играчку - јединствену жену и нејаку децу.
Љиљана Предић-Јоксић