 |
| Колубарска битка једна је од највећих и најзначајнијих битака између српске и аустроугарске војске у Првом светском рату. Вођена је 30 дана на фронту од 200 километара, против два пута бројније и немерљиво боље опремљеног непријатеља. |
|
|
|
|
| Колубара |
|
| Извор: Владета Маринковић |
| |
| Колубарска битка почела је завршетком битке на Дрини, 16. новембра 1914. године, када су аустроугаске снаге одбациле српске трупе на десну обалу Колубаре и Љига. Пошто је командант Прве армије генерал Петар Бојовић био рањен, на његово место постављен је генерал Живојин Мишић. |
|
|
|
|
|
| С обзиром да је Прву армију преузео у тренуцима њеног повлачења и схватајући да би учинио велику грешку ако би је и даље повлачио с положаја на положај бранећи сваку стопу земље, генерал Мишић је, противно наредби Врховне команде, одлучио да Прву армију извуче из непосредног додира с непријатељем. Због тога, и ради скраћивања фронта, Врховна команда српске војске наредила је да се напусти Београд. Фронт српске војске био је окренут ка западу, па је Шеста аустроугарска армија, после заузимања Београда зауставила пробој фронта, очекујући главни напад своје Пете армије из правца Београда, иза леђа српских армија. Настало је затишје, а за то време Прва српска армија се средила, попунила људством и муницијом и после завршних припрема, 3. децембра кренула у напад. |
|
|
|
|
|
| Краљ Петар I обилази положаје у време битке на Колубари |
|
| Извор: Владета Маринковић |
| |
|
|
|
| У тренутку када су европске телеграфске агенција очекивале вести о слому српске војске и када је Пета аустроугарска армија приређивала свечану параду у Београду, отпочела је велика противофанзива целокупне српске војске. На планини Сувобор, Прва српска армија пробила је фронт Шесте аустроугарске армије и почела надирање према Ваљеву и заузела га, избила на обале Дрине и Саве код Шапца и ослободила Београд 15. децембра 1914. године. Тако је Српска војска остварила највећу победу у Првом светском рату. |
|
|
| Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. |
|
|
|
| Владета Маринковић |
|
|
| http://vladeta.netfirms.com |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
