Живот у ШвајцарскојАктивности
Интеграција да, дискриминација не
Интеграција је реч која се често чује у речнику европске дипломатије и која после најновијих дешавања у Француској и другим деловима западне Европе, добија још више на важности и значају. Млади људи који су чак и рођени на западу, или који су школовани по западним школским програмима, али чији су родитељи пореклом из земаља из којих је емиграција постала традиционална, све чешће се од стране својих земаља домаћина неправедно третирају као и њихови родитељи – недовољно интегрисани у новим срединама?
И у Швајцарској ситуација није нимало боља, па се често деца странаца у већини случајева стављају у исти кош са својим сународницима који су, по неким непоузданим истраживањима, сколонији пословима на ивици закона, од њихових швајцарских вршњака. Те предрасуде је врло тешко побити, па се код наше деце јавља оправдани отпор према тој врсти „тихе дискриминације“, коју они и те како осете на својим крхким леђима.
Да су се неки од њих озбиљно позабавили овим проблемом и покушајем да се он препозна и превлада, показује пример наше младе земљакиње Милане Петровић из Ветингена. Већ неколико година ова шеснаестогодишња Српкиња, чији су родитељи мајка Зорица и отац Зоран родом из Крагујевца, укључена је у низ пројеката „Киндер Лобија“. „Ми нисмо једни против других, већ једни за друге“ је слоган ове организације, која се низ година бори за права све деце, без обзира на матерњи језик и земљу порекла. У најновијем пројекту који је она зу помоћ својих пет швајцарских колегица реализовала у Берну и Интерлакену, бавила се темом „Расизам и дискриминација“. У сарадњи са „Бео“-радиом (Бернер-Оберланд радиом) Милана је у овим градовима спровела анкету међу случајним пролазницима али и са значајним именима политичког живота Швајцарске престолнице. Александер Чепет градоначелник Берна, Ева Алеман најмлађи народни посланик Социјалистичке партије и парламентарне групе за источну Европу, као и Томас Фухс члан Великог већа и почасни претседник младих у СВП, били су само неки од важних имена које је Милана са својим колегицама интервјуисала. Питања: „Да ли има дискриминације у Швајцарској“, „Да ли сте је и сами доживјели“, „Да ли сте Ви некога дискриминисали“, „Да ли сте за ову тему заинтересовани и шта сте против дискриминације предузели“…, била су само нека из ове анкете. Већина анкетираних одговорила је да је дискриминацију доживела на својој кожи. На „Дан дечијих права“ 20. новембра радио „Бео“ је емитовао у целости ову анкету, а Милана је са колегицама комплетну емисију посвећену овој тематици програмски и технички реализовала. Овим поводом била је и гост Српског радија „Младост“ из Арауа 17.новембра.
Милана је ученица деветог разреда и поред наведених пројеката активно учествује у програмима заштите животне средине, члан је школског парламента и бави се писањем. Ускоро треба из штампе да изађе и њен први роман. Уз подршку родитеља и брата Милана, она не запоставља и свој матерњи језик, културу и обичаје свога народа и прави је пример успешне младе девојке интегрисане у швајцарско друштво.
З. Нинковић