 |
|
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
|
|
| O BOŽIĆU 2004. GODINE |
|
|
P A V L E
|
|
|
| PO MILOSTI BOŽJOJ |
|
|
| PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIMA ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV: |
|
|
MIR BOŽIJI -
- HRISTOS SE RODI!
|
|
|
Jer se danas rađa Božiji Sin Jedinorodni,
Sjajnost Slave Njegove,
Obličje bića i večnosti Njegove
(Sv. Jovan Damaskin,
Beseda na Sveto Hristovo rođenje) |
|
|
| Evo dana koji su očekivali starozavetni proroci (Is 2,2-3; 9,6; Jer 23,5-6; Jez 34,23; Mih 5,2); evo dana za kojim su čeznuli starozavetni pravednici (1. Moj 12,3; 5. Moj 18,15); evo dana koji je obećan svima koji su Gospoda tražili (Ps 118,24), „jer budući po prirodi Savršeni Bog, postao je po prirodi Savršeni čovek - On Isti, ne promenivši prirodu, niti prividnim čineći ovaploćenje”po rečima Sv. Jovana Damaskina. |
|
|
| Danas nam se, hristoljubiva braćo i sestre, draga naša deco duhovna, rodi Sin Božiji koji postade Sin čovečiji, ostajući čudesno i Bogom i čovekom. Danas se silom i dejstvom Duha Svetoga, od Djeve, Presvete Bogorodice, rodi Spasitelj sveta, Car Izrailjev, sin Davidov (Mt 15,22). Zato i pevamo sa Svetim Grigorijem Bogoslovom: „O novoga li mešanja! O čudnoga li sjedinjenja! Onaj koji jeste postaje, i Nestvoreni stvara se.” |
|
|
| Nekoliko puta ponovismo da se Gospod danas rodi i zaista je tako. Veličina naših praznika i jeste u tome što oni na čudesan način taj događaj čine ponovo prisutnim i stvarnim. To biva jasnije ako imamo na umu biblijsko poimanje pamćenja, sećanja, što uvek podrazumeva oprisutnjavanje toga događaja. Naš svet i vek u kome živimo gotovo da i ne poznaje ovu istinu. Otuda ovaj, kao i svaki drugi praznik, ljudi često doživljavaju kao uspomenu na nešto što se nekada davno negde dogodilo, nečega što je lepo da se sećamo, jer kako se to obično kaže, to su naši lepi stari običaji. Međutim, praznici su ponajmanje običaji. Na prvom mestu oni ispunjavaju naš život smislom, i to smislom postojanja, osvećujući vreme u kome živimo. Hrišćani koji znaju da je Hristos došao, koji su svesni Njegovog prisustva i u domu i na Svetoj Liturgiji, i koji iščekuju Njegov drugi dolazak, oni imaju sasvim drugačiji odnos prema životu, njegovom smislu i vrednostima, za razliku od onih koji ne razmišljaju na ovakav način a traže nekakav smisao u svetu koji ih okružuje. |
|
|
| Današnji Praznik nam otkriva da nismo pozvani samo da budemo dobri, čestiti, plemeniti i uzorni građani, već daleko više od toga: da postanemo deca Božija. Da se staramo o svetu koji nas okružuje i da taj svet prinosimo Bogu kako bi večno postojao. Nije li to i rešenje ekološke krize. Nije li rešenje ovog problema, kao i svakog drugog, u vraćanju na biblijski, hrišćanski pogled na svet. Sigurno jeste za one koji imaju uši da čuju i oči da vide. |
|
|
| Sveto pismo, ta knjiga života, jasno nam govori o svemu tome. Svet i čovek stvoreni su od Boga, iz nebića (1. Moj 1,1). U sebi samom oni nemaju ništa što bi ih držalo u postojanju bez Boga. Samo u zajednici sa Bogom, moguće je naše postojanje, naš život. Taj život nama Bog nudi, ali nas ne primorava da poziv prihvatimo. Budući da nas je stvorio po liku svome (1. Moj 1,26), darovao nam je dakle, slobodu i od nas očekuje da slobodu projavimo kao ljubav, kao potvrdan odgovor na Božiji poziv. Adam i Eva su, nažalost, svoju slobodu projavili na negativan način, nisu prihvatili Božiji poziv, (1. Moj 3,6), ali Gospod ni njih, kao ni nas, nije ostavio (1. Moj 3,15), već je nastavio da promišlja o čoveku i da ga priprema za dolazak Mesije koji će spasiti i svet i čoveka (Jer 31,31-33). |
|
|
| Kako će ga spasiti, podsmešljivo nas pitaju ljudi ovoga veka. A mi odgovaramo - spasiće nas tako što će Bog postati čovek, a da pri tom ostane Bog. I to se upravo dešava na današnji dan. Bog postaje čovek. Danas se spasenje objavilo svetu. |
|
|
| A od čega nas to Gospod spasava? pitaju oni dalje. To je zaista teško objasniti. Onaj ko ne vidi potrebu da bude spasen teško mu je o toj potrebi da govori. Samo se čovek okamenjena srca ne užasava nad svim nevoljama, patnjama i stradanjima koje ispunjavaju ovaj svet. Koliko je suza samo na ovim prostorima proliveno u istoriji? Zar nismo u ovoj godini slavili dva veka od Prvog srpskog ustanka i oslobođenje od vekovnog ropstva, setivši se naših svetih i slavnih predaka, koji su pokazali ljubav od koje nema veće, da život svoj polože za bližnje svoje (Jn 15,13). Sećajući se njih i tih velikih dana, nama kao potomcima ovih divnih Hristoljubaca i bratoljubaca, srca su bila ispunjena radošću. Nažalost, toliko je ratova, ubistava, zločina, svakovrsnih nepravdi i poniženja bilo i u ovih dvesta godina. Koliko je dece ostalo bez roditelja, koliko roditelja bez dece, koliko suza proliveno za rodnim pragom, za vodom koja nas je prvo zapojila, za vazduhom koji smo prvo udahnuli? I treba li još nabrajati sve nevolje u dolini plača, kako ovaj naš svet naziva otac Justin Popović. Mir Božiji, koji ovaj dan donosi, nedostajao je našem narodu više od hleba. |
|
|
| Radujmo se zato danas darovanom spasenju, ali radujmo se tome daru na mestu gde se on daruje, a to je Crkva. Čudesna i tajanstvena realnost Praznika ne ostvaruje se na svakom mestu, mada je spasonosna za svako mesto. Ta realnost Praznika ostvaruje se samo u Crkvi, na svetom Sabranju, u Svetoj Liturgiji. Tu se Božić slavi, tu se primaju njegovi darovi u Svetoj evharistiji, gde se mi sjedinjujemo sa Bogom koji je postao čovek. „Zato praznujmo, ne teatralno, nego božanski; ne svetski, nego nadsvetski; praznujmo ne naš praznik, nego bolje reći Gospodnji praznik, ne bolesti, nego ozdravljenje, ne sazdanje, nego presazdanje” (Sv. Grigorije Bogoslov). |
|
|
| Ali, naše spasenje se ne završava danas. Ono je danas počelo svoje ostvarenje. Po rečima Svetog Grigorija Bogoslova: „Pošto smo usled zla otpali od dobrobića, bilo je potrebno da nas Gospod sebi ponovo vrati kroz ovaploćenje.” Ali ni ovaploćenje samo po sebi nije dovoljno - bilo je potrebno i krsno stradanje i slavno vaskrsenje (Jn 12,27) i sve to Gospod čini radi našeg spasenja. Zato Sveti Jovan Zlatousti kliče: „O novoga čuda! O neiskazane blagodati! Hristos se bori, a ja venac primam! On vojuje protiv đavola, a ja odnosim pobedu nad đavolom.” |
|
|
| Iako te Darove primamo u Svetoj Liturgiji, nažalost, i danas je mnogo onih koji ne dolaze u svete hramove. Ipak naše nije da ih osuđujemo, već molimo Gospoda da i njih privede spasenju. Moramo imati na umu da nikome ne smemo osporiti slobodu. Svako ima pravo da izvor i smisao svoga života ne vidi u zajednici sa Bogom. Gospod ni njih ne napušta već im daje pravo na život, vreme za pokajanje i promenu njihove pogubne odluke. I za njih se molimo da se nauče od mudraca koji su se klanjali zvezdama, ali kada videše Gospoda - Njemu se pokloniše, jer je On došao da ih oslobodi od robovanja zvezdama i verovanja u sudbinu (Vladika Nikolaj). |
|
|
| Dok se u svetu proklamuje sloboda, našoj braći na Kosovu i Metohiji oduzima se čak i pravo na život. Na njima se ispunjavaju reči Hristove da i ptice i životinje imaju svoj dom, a oni, kao i Sin čovečiji, nemaju gde glavu skloniti (Mt 8,22). Našoj braći na raspetom Kosovu i Metohiji, razoreni su domovi, spaljena ognjišta, porušeni vekovni hramovi, grobovi prekopani. Na zemlji, koju smo krvlju platili, oni nemaju pravo da žive. |
|
|
| Njima, pre svih, upućujemo reči koje je Hristos uputio svojim sledbenicima: ,,Ne boj se malo stado...” (Lk 12,32). Opstajati i ostati danas na Kosovu i Metohiji, moguće je zaista jedino sa Gospodom. Zato neka ih Gospod obraduje neiskazanom radošću. Ne želimo danas da prozivamo one koji su krivi za takvo stanje i njih neka obasja svetlost današnjeg Dana, ne bi li shvatili svu dubinu greha koji čine, ne samo prema našoj braći, već i prema sebi i svome potomstvu. Neka Gospod njima oprosti jer ne znaju šta rade, a mi praštamo radi ljubavi Hristove, jer samo ljubavlju ispunjeni, možemo razumeti veličinu današnjeg dana – Praznika mira. Samo takvom ljubavlju, možemo se radovati sa Vitlejemskim pastirima i sa anđelima pevati o miru: ,,Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk 2,14). |
|
|
| Ljubav Hristova, koja nas je danas obasjala, poziva nas da takvu ljubav darujemo svima. Govorimo o ljubavi koja je način Božijeg postojanja a mi, budući bogoliki, pozvani smo da takvu ljubav imamo. |
|
|
| U ime te ljubavi, pozivamo našu braću u Republici Makedoniji, koji su u raskolu, da se okrenu novorođenom Bogomladencu, da se u zajednici radujemo, jer je On došao da bismo svi bili jedno, kako kaže Gospod: ,,Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu, da svijet vjeruje da si me ti poslao” (Jn 17,21). |
|
|
| Zbog tog spasonosnog jedinstva pozivamo svu našu pravoslavnu braću u Crnoj Gori da se u međusobnoj ljubavi saberu oko kolevke Bogomladenca Hrista, jer su, bez obzira na razlike u plemenskom i nacionalnom izjašnjavanju braća i po Bogu i po zajedničkim precima. I poručujemo im da nas ne spasavaju ni nacije ni partije nego Crkva Božja čiju uzvišenu službu mira i spasenja vrši Mitropolija crnogorsko - primorska i ostale Svetosavske eparhije u Crnoj Gori. Zato se molimo Bogu da mir svoj i Božićnju radost izlije na sve one koji u miru, ljubavi i veri žive. |
|
|
| Posebno se obraćamo našoj duhovnoj deci u rasejanju, ali i u Otadžbini, koja žive u verski mešovitim sredinama, da prema svima pokažu ne samo razumevanje, jer je to za hrišćanina malo, već ljubav. Mi nismo pozvani ne samo da drugoga trpimo već da drugoga volimo, po rečima Hristovim: ,,I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?” (Mt 5,47). Neka se niko zbog našeg imena ili naših dela, ne nađe uvređen, a kamoli povređen. To je ono što od srca želimo, za to se Bogu molimo i na to Vas, deco naša duhovna, pozivamo. |
|
|
| Pozivamo na ljubav i mudrost najodgovornije ljude u našoj zemlji, sve one koji utiču na očuvanje vrednosti i stvaranju zakona na kojima počiva država, jedan narod i mnogi narodi, da ne zaborave da je ovo hrišćanska zemlja, da se ne postide svoga imena i porekla, da nas se ne postide preci naši kad pred njih izađemo. Pozivajući ih na svest da je zemlja u kojoj živimo hrišćanska, mi ne tražimo „prava carska”, već tražimo da se istina ne proglašava za laž, niti laž za istinu, nemoral za moral. |
|
|
| Od onih koji su najodgovorniji za vaspitavanje naše dece i za stvaranje uslova u kojima naša deca stasavaju, tražimo da ne zanemare biblijsku istinu i cilj koji je pred čoveka postavljen, a to je da čovek postane Bog po blagodati. Sveti apostol Pavle jasno poručuje: ,,Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome” (1. Kor 6,12). |
|
|
| Pozivamo naše duhovne kćeri, da rađaju decu, a ne da ih nerođene u utrobi ubijaju izgovarajući se planiranjem porodice. Neka se niko ne pravda siromaštvom. Deci jeste potrebno mnogo toga, ali najviše im je potrebno ljubavi i mira u porodici. Ljubav ne zavisi od novca, često biva, što je više novca, ljubavi je manje. Ljubav i mir su danas najpotrebniji našem društvu i našoj porodici. Reforme, o kojima se pričalo i priča, imaju i dobre strane. Ali, ako naš život ne doživi preobražaj, ako ljubav Hristoliku ne postavimo za osnovu našeg življenja, uzaludan je svaki trud i rad, kao što reče apostol Pavle: ,,Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kao kimval koji zveči” (1. Kor 13,1). |
|
|
| Praznujući Hristovo rođenje, koje je čoveka proslavilo, radosno uskliknimo sa pastirima, zapevajmo sa anđelima, poklonimo se sa Mudracima Rođenome Bogu i blagodarnost odajmo Bogomladencu koji je sišao s neba da nas uvede u Carstvo nebesko. |
|
|
| Molimo se novorođenom Bogomladencu da u godini koja dolazi bude manje nemira a više mira, manje mržnje a više ljubavi, manje nesloge a više sloge i svakog blagoslova Božijeg. Na Vas, deco naša duhovna, prizivamo blagoslov Božiji da u miru i ljubavi sa Bogom i ljudima proslavite novorođenog Bogomladenca, pozdravljajući jedni druge radosnim Božićnim pozdravom: |
|
|
| MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI ! |
|
| VAISTINU SE RODI ! |
|
|
| Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2004. godine. |
|
|
| Vaši molitvenici pred Raspetim i Vaskrslim Gospodom: |
|
|
| Arhiepiskop pećki, |
|
| Mitropolit beogradsko-karlovački i |
|
| Patrijarh srpski PAVLE |
|
|
| Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN |
|
| Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE |
|
| Mitropolit srednjezapadnoamerički HRISTOFOR |
|
| Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ |
|
|
| Episkop šabačko-valjevski LAVRENTIJE |
|
| Episkop niški IRINEJ |
|
| Episkop zvorničko-tuzlanski VASILIJE |
|
| Episkop sremski VASILIJE |
|
| Episkop banjalučki JEFREM |
|
| Episkop budimski LUKIJAN |
|
| Eipskop kanadski GEORGIJE |
|
| Eipskop banatski NIKANOR |
|
| Episkop za Ameriku i Kanadu |
|
| . Mitropolije novogračaničke LONGIN |
|
| Episkop istočnoamerički MITROFAN |
|
| Episkop žički HRIZOSTOM |
|
| Episkop bački IRINEJ |
|
| Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ |
|
| Episkop raško-prizrenski ARTEMIJE |
|
| Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE |
|
| Episkop bihaćko-petrovački HRIZOSTOM |
|
| Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN |
|
| Episkop srednjoevropski KONSTANTIN |
|
| Episkop zapadnoevropski LUKA |
|
| Episkop timočki JUSTIN |
|
| Episkop vranjski PAHOMIJE |
|
| Episkop šumadijski JOVAN |
|
| Episkop slavonski SAVA |
|
| Episkop braničevski IGNjATIJE |
|
| Episkop mileševski FILARET |
|
| Episkop dalmatinski FOTIJE |
|
| Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE |
|
| Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE |
|
| Episkop australijsko-novozelandski |
|
| . Mitrooplije novogračaničke MILUTIN |
|
| Episkop gornjokarlovački GERASIM |
|
| Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE |
|
| Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE |
|
| Vikarni Episkop lipljanski TEODOSIJE |
|
| Vikarni Episkop dioklijski JOVAN |
|
| Vikarni Episkop humski MAKSIM |
|
|
| PRAVOSLAVNA OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA |
|
| Mitropolit veleški i povardarski JOVAN, |
|
| . patrijaraški egzarh autonomne |
|
| . Ohridske arhiepiskopije |
|
| Episkop pološko-kumanovski JOAKIM |
|
| Episkop dremvicki i mjestobljustitelj Eparhije bitoljske MARKO |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Iz najava i vesti |
|
|
|
| Važno obaveštenje
Poštovani posetioci
Zbog tehničkih problema sajt dijaspora.ch se neće ažurirati u narednom periodu.
Hvala na razumevanju!
Vaš tim dijaspora.ch
|
|
|
|
|
|
| Korisni linkovi |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
