 |
|
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
| 27. septembar (14. septembar po starom kalendaru) |
|
|
|
|
| Izvor: SPC |
| |
| Posle Hristovog vaskrsenja, Jevreji su krst na kojem je Hristos bio razapet negde sakrili
i skoro trista godina o njemu se nije ništa znalo. Pobožna carica Jelena, majka cara Konstantina,
je 326. godine otišla da se pokloni mestima stradanja Gospodnjeg i počela je da traga za Časnim Krstom.
Po savetu patrijarha Makarija, pitala je mnoge jevrejske starce o mestu gde se nalazi krst, ali niko
nije hteo ništa da kaže. Na kraju je jedan od jevrejskih staraca, Juda, priznao da je u njegovoj
porodici sačuvano predanje o tome da je krst zakopan ispod Venerinog hrama. |
|
|
|
| Carica Jelena i patrijarh Makarije, sa svim pratiocima, su otišli na Golgotu.
Tamo su dugo kopali i tražili dok na kraju nisu iskopali ne jedan, nego tri krsta,
pa se nije znalo koji je pravi. U tom je naišla pogrebna povorka. Zamolili su ih da
zastanu i pokojnika je patrijarh spusti na krst. Pošto je pokojnik spušten na prva dva
krsta, ništa se nije dogodilo, a kad su ga položili na treći krst, pokojnik ožive i ustade.
Tako je nepobitno dokazano da je to Časni i Životvorni Krst Hristovog stradanja. |
|
| Carica Jelena je klekla i celivala krst, a mnoštvo naroda se guralo da ga vidi ili dodirne, pa
patrijarh Makarije pođe na jedno uzvišeno mesto i visoko podiže krst pokazujući ga narodu.
Carica Jelena je podigla crkvu posvećenu Vaskrsenju Hristovom, na mestu gde je bio Hristov grob.
U toj crkvi je Časni krst bio 288 godina, sve do 614. godine, kada su Persijanci osvojili Jerusalim,
pobili mnoge njegove žitelje, opljačkali silno blago i odneli Časni Krst u Persiju. Punih četrnaest godina
je Krst bio u Persiji, sve do 628.godine, kada je grčki car Iraklije pobedio Persijance, uzeo
Časni Krst iz Persije i ponovo ga doneo u Jerusalim. Hrišćani su trčali da vide i poklone se
Časnom Krstu, a pri tom su pevali: "Gospodi pomiluj." Car je išao pred ogromnom masom sveta i
pri samom kraju puta u punom carskom sjaju, sa krunom na glavi uzeo je Krst da ga sam odnese u
hram na Golgoti, ali nije mogao ni da se makne sa mesta. Tada mu je patrijarh Zaharije, koji je
video anđela koji drži krst i ne dozvoljava da car krene napred, rekao da je Hristos nosio krst tim
putem stradanja ponižen kao rob, u bednim haljinama sa trnovim vencem na glavi i bos, iako Car nad carevima,
i da zato ne priliči njemu, zemaljskom caru da u zlatnim odeždama nosi krst. Car Iraklije je tada skinuo krunu
i sve znake carskog dostojanstva, pa je bos i u laganoj odeći lako izneo krst na Golgotu i postavio da u hram Vaskrsenja. |
|
| U spomen ova dva događaja ustanovljen je praznik Vozdviženja Časnog Krsta, Krstovdan. Vozdviženje znači uzdizanje.
U jerusalimskoj crkvi je ustanovljen poseban obred, koji se na taj dan vrši po svim hramovima. Na jutrenju, posle pesme:
"Slava na visini Bogu" sveštenik podiže krst okićen cvećem sa Časne trpeze i iznosi ga iz oltara u crkvu na severna vrata.
Tada stupa na amvon pred oltarom i osenjuje krstom sve četiri strane sveta. Za to vreme se peva :"Gospodi pomiluj", kao što je
nekada davno narod pevao u Jerusalimu. |
|
| Na Krstovdan se strogo posti. Običaj je da se tog dana bere i osvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine. |
|
|
| Sveta Plakila, carica |
|
| Supruga cara Teodosija Velikog. Bila istinita hrišćanka i po umu i po delima. Naročito se odlikovala pomaganjem bednih
i bolesnih ljudi. Kada su joj neki govorili, da se to ne slaže s carskim dostojanstvom, ona je odgovorila: "Carskom zvanju priliči,
da pomaže novcem; moje pak lične trudove (oko ništih), ja dajem Onome koji je blagoizvoleo dati meni to zvanje". Upokojila se mirno oko 400. godine. |
|
|
| Prepodobni mučenik Makarije Solunski |
|
| Učenik svetog Nifonta, patrijarha, u vreme kada se ovaj bavio na podvigu bezmolstvovanja u Vatopedu.
Makarije žuđaše za mučeništvom za Hrista Gospoda, i umoli svetog Nifonta za blagoslov. Prozorljivi patrijarh
videći da je to volja Božja, blagoslovi mu put na mučeništvo. Makarije ode u Solun i u jednoj gomili Turaka poče
da govori o Hristu kao jedinom istinitom Bogu. Turci ga istuku i bace u tamnicu. Kad su ga izveli na sud,
Makarije vikne Turcima: "O kad biste vi poznali istinu i krstili se u ime Oca i Sina i Svetog Duha!"
Turci mu odseku glavu 1527. godine. U tom času sveti Nifont video duhom iz Vatopeda i objavio monahu
mučeničku smrt Makarijevu govoreći: "Znaj, čado, da je sabrat tvoj Makarije skončao danas mučenički,
i da se uznosi na nebo toržestvujući i radujući se Gospodom. Molitvama njegovim da se i mi udostojimo
blaženstva". |
|
| Prepodobna Marija Tarsijska |
|
| Živela sasvim razvratno. Dva monaha putujući kroz Tars odsednu u gostionici, gde Marija provođaše blud.
Kada pristupi monasima, oni je ukoreše i odgurnuše kao nečistu. Ona se najedanput pokaja, i zareče se
toga časa - nikad više ne grešiti. Monasi je uzeše i odvedoše u ženski manastir, gde se Marija do
starosti podvizavaše. Udostojila se čudotvorstva i za života. |
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Iz najava i vesti |
|
|
|
| Važno obaveštenje
Poštovani posetioci
Zbog tehničkih problema sajt dijaspora.ch se neće ažurirati u narednom periodu.
Hvala na razumevanju!
Vaš tim dijaspora.ch
|
|
|
|
|
|
| Korisni linkovi |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
