 |
|
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
| 19. decembar (6. decembar po starom kalendaru) |
|
|
|
|
| Izvor: SPC |
| |
| U drugoj polovini trećeg veka rodio se u gradu Pataru, uglednim i bogatim roditeljima,
Teofanu i Noni, sin jedinac Nikola. Grad Patara se nalazio na obali maloazijskoj oblasti
Likiji, blizu Sredozemnog mora, a nad svim tim oblastima, kao i nad ostatkom sveta
vladao je moćni rimski car Valerijan. |
|
| Bogatstvo i ugled Nikolinih roditelja omogućio je dečaku da se školuje kod najpoznatijih
učitelja Teofan i Nona nisu zaboravili da im je čedo Bog darovao, pa zahvalni na daru i beskrajnoj
radosti roditeljstva, dadoše sina da se duhovnom životu uči kod strica Nikolaja, episkopa Patarskog. |
|
|
|
|
| Kad je došlo vreme zamonašen je u manastiru Novi Sion. Posle smrti roditelja, Nikola,
ne zadržavši ništa za sebe, razdeli svoje veliko nasleđe siromasima. |
|
| U gradu Patari su ga svi znali kao izvanredno dobrog i milostivog sveštenika, koji je
uvek svima pomagao, ali nije voleo da se o tome zna i priča, držeći se reči Gospodnjih:
"Da ne zna levica tvoja šta čini desnica" (Mat. 6, 3). Zbog njegove vrednoće, revnovanja
za veru Hristovu, poštenja i dobrote, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti,
izabrali su sv. Nikolu za arhiepiskopa mir-likijskog, posle smrti njegovog strica. |
|
| Kao arhiepiskop, sv. Nikola se ponašao kao dobri pastir iz jevanđelske priče. Obilazio
je zaseoke sela i gradove. Poučavao je narod, utvrđivao u veri, obilazio uboge, bolesne,
zatočene. Otkupljivao je sužnje i puštao ih na slobodu, jer su tada zarobljenici prodavani kao robovi. |
|
| U vreme cara Dioklecijana i sv. Nikola je bio zatvoren u tamnicu, gde je proveo mnogo godina,
sve dok na rimski presto nije došao car Konstantin i pomilovao sve hrišćane, a hrišćanstvo
proglasio verom čitavog carstva. Tada se sv. Nikola vratio na svoj arhiepiskopski presto. |
|
| U to vreme, carica Jelena je pronašla Časni krst Hristovog stradanja, pa je sv. Nikola
rešio da obiđe sveta mesta. U toku putovanja u Svetu zemlju, kao i pri povratku iz nje, na
putu su se događala mnoga čudesa. Kad je strašna oluja zapretila da potopi brod, sveti Nikola
klekao na molitvu Bogu, koji je utišao buru i umirio more pa su srećno stigli u Svetu zemlju.
Posle obilaska svih svetih mesta, sveti Nikola unajmi nekog lađara da ga odveze u Likiju,
ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podiže jak vetar
i okrenu brod u pravcu Likije, bez obzira što su svi mornari, po naređenju kapetana,
pokušavali da ga vrate, punim jedrima brod je došao u Likijsko pristanište, gde se sveti
Nikola iskrcao. Bezbroj je priča o dobročinstvima svetog Nikole. Pomagao je on sirote devojke,
tešio ucveljene, spasavao narod od gladi, branio Likiju i sve gradove od ratne opasnosti i nesreće.
Pričaju ljudi da je neki brod upao u oluju na putu iz Egipta, mornari su klekli na molitvu prizivajući
svetog Nikolu. U tom trenu, pojavi se sveti Nikola na brodu, uze kormilo i poče upravljati brodom, izbavi
ga iz opasnosti i nestade. Kad su stigli u grad, ugledali su svoga spasitelja pa su počeli da mu se do zemlje
klanjaju i ljube ruke i noge, a sveti Nikola je samo odgovorio: "Podajte slavu Bogu što vas je izbavio,
a ja sam čovek grešan kao što ste i vi". No tu se priča ne završava. Svetitelj je video da su ti moreplovci
gusari, pa ih posavetova i nauči kako da se pokaju i poprave da ih neka druga Božja kazna ne stigne. |
|
| Sveti Nikola je usnuo u Gospodu, posle 58 godina službovanja Bogu i narodu, 6. decembra 345. godine.
Svečano je sahranjen u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Tamo je njegovo telo počivalo vekovima.
Mnogi ljudi su dolazili i molili se, a ostalo je zabeleženo da su grob Svetog Nikole pohodili i mnogi
Sloveni, verovatno je zato poštovanje svetog Nikole kod nas toliko rasprostranjeno. |
|
| Kad su zavičaj svetog Nikole osvojili Turci, on se u snu javio jednom svešteniku iz Barija u
Italiji i rekao da želi da njegovo telo bude preneseno u Bari. Bilo je to 1096. godine. |
|
| U Bariju je podignut velelepni hram posvećen svetom Nikoli, gde njegove mošti i danas počivaju.
Sveti kralj Stefan Dečanski je celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je sveti Nikola vratio vid. |
|
|
| Sveti Nikolaj, episkop patarski |
|
| Stric velikoga svetitelja Nikolaja, koji ovoga i nastavi na duhovni život i rukopoloži za sveštenika. |
|
|
| Sveti mučenik Nikola Karaman |
|
| Za veru Hristovu ljuto istezavan od Turaka i obešen u Smirni 1657. godine. |
|
|
| Sveti Teofil, episkop antiohijski |
|
| Kao dobro školovan u filozofiji jelinskoj on se, po pročitanju Svetog Pisma, krsti i
posta veliki zaštitnik vere hrišćanske. Njegovo delo O veri sačuvano je do danas.
Upravljao crkvom Antiohijskom trinaest godina, i upokojio se 181. godine. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Iz najava i vesti |
|
|
|
| Važno obaveštenje
Poštovani posetioci
Zbog tehničkih problema sajt dijaspora.ch se neće ažurirati u narednom periodu.
Hvala na razumevanju!
Vaš tim dijaspora.ch
|
|
|
|
|
|
| Korisni linkovi |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
