 |
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
| 08. januar (26. decembar po starom kalendaru) |
|
|
|
|
| Izvor: SPC |
| |
| Drugi dan Božića Crkva hrišćanska odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja rodi
Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Saborom se njenim naziva ovo praznovanje
zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave nju, Mater Bogoridicu, i što
se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu. U Ohridu je od starine bio običaj, da se
uoči drugog dana Božića večernja služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica.
Sve sveštenstvo sa narodom tu je saborno proslavljalo Prečistu Bogomater. |
|
|
|
|
| Spomen bekstva u Misir |
|
| Istočni mudraci-zvezdari poklonivši se Gospodu u Vitlejemu, uputiše se po naređenju angela
drugim putem za domovinu svoju. I Irod opaki car umisli poklati svu decu u Vitlejemu. Vide
Bog tu nameru Irodovu, pa posla angela Svoga Josifu. Angel se Božji javi Josifu na snu i
zapovedi mu, da uzme Mladenca i Mater Njegovu i beži u Misir. Josif tako i postupi.
Uzevši božanskog Mladenca i Mater Njegovu Presvetu, on se uputi prvo u Nazaret (Lk 2,
39), gde uredi svoje domaće stvari, i uze sobom sina svog Jakova, pa onda odoše u
Misir (Mt 2, 14). I tako se ispuniše reči proročke: "Gle, Gospod sjedeći na oblaku
laku doći će u Misir" (Isa 19, 1). U starom Kairu i danas pokazuju pećinu, gde je živela
sveta porodica, a u selu Matarea, blizu Kaira, ukazuju na drvo, pod kojim se odmarahu
Presveta Bogorodica s Gospodom Isusom, kao i čudotvoran izvor vode pod tim drvetom.
Proživevši nekoliko godina u Misiru, sveta porodica vrati se po naređenju angela
Božjeg opet u Palestinu. I tako se ispuni drugo proročanstvo: "Iz Misira dozvah
sina svojega" (Os 11, 1). Irod beše umro, a na njegov krvavi presto sede dostojni
mu u zlu sin Arhelaj. Čuvši Josif, da Arhelaj caruje u Jerusalimu, uputi se u
Galileju, u svoj grad Nazaret, gde se nastani u domu svome. Galilejom tada vladaše
drugi sin Irodov, Irod mlađi, koji beše nešto blaži u zlu od svog brata Arhelaja. |
|
|
| Prepodobni Evarest |
|
| Čitajući dela svetog Jefrema Sirina od diplomate postao monah. Vrlo surov prema sebi:
nosio lance na telu i jeo suha hleba jednom nedeljno. Proživeo sedamdeset pet godina i
preselio se ka Gospodu oko 825. godine. |
|
|
| Sveti Jevtimije Ispovednik, episkop sardijski |
|
| Prisustvovao VII vaseljenskom saboru. Oko trideset godina proveo u izgnanstvu zbog ikonopoštovanja.
Pri caru Teofilu ikonoborcu šiban volovskim žilama, pri čemu mučenički skonča 840. godine i
primi venac slave na nebu. |
|
|
| Prepodobni Konstantin Sinadski |
|
| Kao Jevrejin obrati se u hrišćanstvo. Pri krštenju metnu krst sebi na glavu, i osta
mu na glavi čudotvoran otisak krsta do smrti. Skončao u Carigradu u VII veku. Slavan
zbog isposništva i čudesa mnogih. Na sedam godina prorekao dan svoje smrti. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
