 |
|
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
| 27. oktobar (14. oktobar po starom kalendaru) |
|
|
|
|
| Izvor: SPC |
| |
| Ime svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči Paraskeva što znači Petak, otuda Petka.
Rođena je krajem devetog ili početkom desetog veka u gradu Epivatu, koji se nalazi između
Silimvije i Carigrada. Roditelji su joj bili, verovatno slovenskog porekla, imućni i
čestiti hrišćani koji su tako vaspitali i svoje dvoje dece, sina Jevtimija i kćer Petku.
Jevtimije je bio stariji i po odobrenju i blagoslovu roditelja rano se zamonašio, a kasnije
postao episkop Maditski. |
|
|
|
| Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Život joj je bio ispunjen radom i molitvom,
a posle smrti roditelja, živela je onako kako su živeli veliki svetitelji podvižnici. Želela je da
se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad. Potom je pet godina je živela pri crkvi
Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu. |
|
| Odatle je otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom i
nastanila se u Jordanskoj pustinji. Tamo je do duboke starosti živela podvizavajući se. Dve godine
pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni
grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti. Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao,
jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi.
Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Bila je sahranjena izvan groblja jer je za sugrađane bila
strankinja. Niko nije znao ko je ona. |
|
| Posle mnogo godina, na tom mestu je sahranjen neki utopljenik, kad su kopali grob, radnici su našli potpuno
sačuvano telo, ali nisu tome pridavali nikakav značaj. U toku noći, jedan od radnika, Georgije, imao je
ovakvo snoviđenje:Video je caricu kako sedi na prestolu, obasjana svetlošću. Jedan od svetlih vojnika,
koji su je okruživali, uzeo je Georgija za ruku i rekao mu da su se ogrešili o svetiteljku, a onda je
carica sišla sa prestola, rekla mu ko je ona i naredila da izvade njene mošti i polože ih na časnom mestu.
Georgije je ispričao ukućanima snoviđenje, pa su svi pošli do groba, a tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i
jedna žena, Jevtimija, imala isto takvo snoviđenje. Tako su mošti svete Petke položene u crkvu i odmah su
počela da se dešavaju čudesna isceljenja. Dva veka posle smrti svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali
krstaši, pa bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmoli od krstaša ove mošti i prenese ih u svoju prestonicu
Trnovo. U vreme Kosovske bitke, i Trnovo je palo u turske ruke, pa su mošti svete Petke su prenete u Rumuniju,
a kad je od Turaka 1396.g. osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita da joj dozvoli da
mošti svetiteljke prenese u Srbiju. On je dozvolio i mošti svete Petke su prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora
čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji. Tamo su mošti počivale sve do 1521. g., a kad je
Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. Tamo su počela da se
dešavaju čudesa, pa su svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani. |
|
| Godine 1641. vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, je uspeo da dobije mošti svete Petke i
prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju. |
|
| Kolika je blagodat od molitvi, znaju svi oni koji su se svetoj Petki molitveno obraćali, ali i mnogi
kojima se sama javljala i u nevoljama pomagala. |
|
|
| Sveti mučenici Nazarije, Gervasije i Protasije |
|
| Nazarije rođen u Rimu od oca Jevrejina i majke hrišćanke. Majka mu Perpetua beše krštena
samim apostolom Petrom. Primivši veru materinu, Nazarije se svojski predade ispunjenju svih propisa
crkvenih. Neustrašivo propovedajući Jevanđelje, Nazarije dođe u Mediolan (Milan). Tamo nađe u
tamnici Gervasija i Protasija, i služaše im sa velikom ljubavlju. Saznavši za to mesni knez
naredi te izbiše Nazarija i prognaše iz grada. U viziji nekoj javi mu se majka njegova i reče
mu, da treba da ide u Galiju (Francusku) i tamo propoveda Jevanđelje. Tako Nazarije i učini.
Posle nekoliko godina Nazarije opet dođe u Mediolan, sada sa mladićem Kelsijem, učenikom svojim,
koga on krsti u Galiji. Tu zateče braću Gervasija i Protasija još u tamnici, u koju i njega brzo
baci knez Anulin. I radovahu se Hristovi mučenici zbog novog susreta po Božjem Promislu.
Car Neron naredi, da se Nazarije ubije; i knez izvede iz tamnice Nazarija i Kelsija, i odseče
mu glavu. Uskoro potom biše posečeni i sveti Gervasije sa Protasijem od nekoga vojvode
Astazija, koji kroz Mediolan iđaše u rat protiv Moravaca. Pa kad ču vojvoda, da ova dva
brata ne prinose žrtve idolima, poboja se da zbog toga ne izgubi bitku, pa naredi te ih
odmah posekoše. Gervasije i Protasije behu blizanci blaženih roditelja i za veru takođe mučenika:
Vitalija i Valerije. Mošti svetog Nazarija prenese sveti Amvrosije iz nekog vrta van grada u crkvu
svetih Apostola, a mošti svetog Gervasija i Protasija behu mu otkrivene u jednoj čudesnoj viziji. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Iz najava i vesti |
|
|
|
| Važno obaveštenje
Poštovani posetioci
Zbog tehničkih problema sajt dijaspora.ch se neće ažurirati u narednom periodu.
Hvala na razumevanju!
Vaš tim dijaspora.ch
|
|
|
|
|
|
| Korisni linkovi |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
