 |
|
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
| 27. januar (14. januar po starom kalendaru) |
|
|
|
|
| Izvor: SPC |
| |
| Sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine. Kao mladić žudeo za duhovnim životom,
zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i sa retkom revnošću prošao ceo podvižnički ustav.
Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dođe u Svetu Goru, gde se zamonaši i umre kao monah Simeon.
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski.
Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po
zemlji srpskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zemlji. |
|
|
|
| Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajući Srpsku crkvu, stvarao je kroz to srpsku državu
i kulturu. Unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan
i voljen od svih Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću države
srpske. Skončao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bogojavljenje, 12. januara 1236.
godine. Telo mu je preneo kralj Vladislav u manastir Mileševu, odakle ga Sinan-paša digne i spali na Vračaru u
Beogradu, 27. aprila 1594. godine (v. 27. april). |
|
| "U istoriji Pravoslavlja ima više svetitelja koji su nazvani imenom prosvetitelja. Takav je
sv. Grigorije prosvetitelj Velike Jermenije, sv. Nina, prosvetiteljka Gruzije, sveta braća
Ćirilo i Metodije, prosvetitelji Slovena, i kod nas Srba - Sveti Sava Prosvetitelj i
učitelj. Ovo jevanđelsko prosvetiteljstvo u pravoslavnoj tradiciji bitno je drugačije
od onog uobičajenog, nama poznatog iz novijeg vremena" (Vl. Atanasije Jevtić). Nije o
Svetom Savi ovako govoreno samo u poslednje vreme nego i za njegova života, o čemu svedoči
pozdravno slovo, kojim je Jerusalimski patrijarh Atanasije drugi (patrijarhovao od 1224. do1236.
god.), uputio Svetom Savi prilikom njegovog drugog dolaska u Jerusalim: "Evo, braćo, ovo su pred
nama istinski Apostoli Hristovi, koje je sam Gospod izveo na žetvu svoju i sam ih nadahnuo.
Jer istiniti Bog je od početka Noju i Avramu i Jovu pravednom javno, a ne preko Pisama
govorio, nego ih je sam Sobom nadahnjivao, zato što je našao um njihov čist. Tako je i
Svetim Apostolima, našim Učiteljima, Bog dao ne nešto napisano, nego im je umesto
Pisma dao blagodat Duha Svetoga, rekavši im: "On će vas (tj. Duh Sveti) naučiti svemu,
i uvesti vas u svaku istinu, i prosvetiti vas" (Domentijan, 203-4). Reči Jerusalimskog
patrijarha govore da je on u Svetom Savi video i prepoznao prosvetitelja, i to ne bilo
kakvog, nego onakvog kakvi su bili Apostoli Hristovi» (ep. Atanasije (Jevtić). |
|
| U Crkvi je služba Svetome Savi ustanovljena ubrzo posle njegove smrti, još u
13. veku. A kult Svetoga Save je živeo u narodu koji ga je i za života poštovao
kao svetitelja. Na grobu Sv. Save vekovima se okupljao narod tražeći utehu, pomoć
i isceljenje. Kad su Turci rešili da kazne Srbe najstrašnijom mogućom kaznom, da
spale mošti Svetoga Save, onda je taj pakleni naum u delo sproveo otpadnik od
vere i naroda, poturčeni Albanac, Sinan Paša. |
|
| Ali ni to nije vredelo, Sveti Sava nije postao prosvetitelj, učitelj i ujedinitelj narodni,
po tituli, poreklu ili časti, već po blagoslovu Gospodnjem, a silom Duha Svetoga. A što je
Bog ostavio, ne može da uništi nikakva zemaljska pakost. Tako je nama ostalo delo Svetoga
Save, da se po njemu upravljamo i živimo, odnosno, kako to lepo kaže Teodosije
Hilandarac: "Bio si učitelj puta koji vodi u život, istinski i večni, jer si,
došav Duhom Božjim prosvetio tvoju otadžbinu." |
|
| Dan Svetog Save, kao školske slave, se pominje prvi put 1735. godine i to u dokumentima
Karlovačke srpsko-latinske škole koju su osnovali Rusi. U Karađorđevoj Velikoj Školi (1808-1813.),
bilo je zvono na kojem je bio urezan lik Svetoga Save. To zvono je ostalo neoštećeno u toku svih
ratova ustanaka i previranja u Srbiji, i 1840. god. je preneto u Licej, koji je 1863. god. prerastao
u Veliku školu, iz koje je 1905. godine izrastao Beogradski univerzitet. |
|
| Knez Miloš Obrenović je 1823. godine doneo naredbu da se dan Svetog Save slavi kao školska
slava. Iz tog vremena je ostala priča, da četiri godine po donošenju naredbe o proslavljanju Svetog
Save, mnogi strani trgovci, Grci, Cincari i Bugari, nisu poštovali ovaj praznik. Kad je to čuo,
knjaz Miloš ih je sve pozvao u Požarevac i rekao. "Vi Grci zasvetiste i svoje crkvenjake i mi ih
sve svetkujemo, a nećete jednoga Svetoga Savu Srpskoga?" |
|
| "Okeme, gospodar, ama ne sme znale. " |
|
| Onda je naredio da svako od njih odnese po oku voska crkvi i da dobro upamte kada je dan
Svetoga Save. Priča se da su sledeće godine već oko Božića svi počeli da se raspituju kod
beograđana: "Kad je, đanum, ono Vase Svetlo Sava, da idemo u crkvu." |
|
| Dan Svetoga Save je proslavljan sve do 1945. godine. Te godine je u zgradi Narodne skupštine,
veoma svečano obeležen praznik Svetoga Save. Kako piše "Politika" u broju od 28. januara 1945.
godine, proslavu je organizovala Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije, gde su
bili okupljeni svi članovi rukovodstva, na čelu sa Josipom Brozom, kao i preko 350 zvanica.
Na čeonom zidu je bila slika Uroša Predića "Sveti Sava blagosilja srpčad", a okolo su bile
zastave sa petokrakama i slike Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina i Tita. Na Univerzitetu
se slavilo uz verski obred rezanja slavskog kolača. Čim je skinuta svečana dekoracija
iz skupštinske sale, slika Uroša Predića je bačena u podrum (odakle je posle dosta vremena
neko preneo u kancelariju rektorata Bogoslovije), a i sa svim ostalim se postupilo na
isti ili gori način. Proslavljanje Svetog Save je zabranjeno i sve do pre petnaestak
godina, nastavnici su morali da zapisuju sve učenike koji idu u crkvu na dan Svetog Save. |
|
| No, Bogu dragom hvala, vremena su se promenila, pa danas, na dan 14/27. januara, sve škole
opet slave dan srpskog prosvetitelja i učitelja Svetitelja Save. |
|
|
| Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski |
|
| Prepodobni mučenici Oci Sinajski i Raitski, pobijeni od Saracena, jedan u IV a drugi u V veku. |
|
|
| Sveti Ilarije, episkop poatijski |
|
| Vatren borac protiv jeresi Arijeve na Zapadu. Mnogo je stradao zbog odbrane Pravoslavlja.
Napisao više spisa, od kojih je najvažniji spis o Svetoj Trojici. Upokojio se u Gospodu 362. godine. |
|
|
| Sveta Nina, prosvetiteljka Gruzije |
|
| Srodnica svetog Đorđa velikomučenika i Juvenala, patrijarha jerusalimskog. Pošto joj se i
otac i majka, plemići kapadokijski, zamonaše, to ona bi vaspitana pod nadzorom patrijarha
Juvenala. Čuvši za narod gruzijski, devica Nina je odmalena želela da pođe u Gruziju i pokrsti
Gruzijance. Javila joj se Presveta Bogorodica i obećala joj da će je odvesti u tu zemlju. Kada
joj Gospod otvori put, mlada Nina zaista ode u Gruziju gde za kratko vreme steče veliku ljubav
naroda. Uspe da pokrsti cara gruzijskog Miriana, njegovu suprugu Nanu i njihovog sina Bekara,
koji posle revnosno pomagahu misionarski rad Nini. Nina je uspela da za života prođe svu
Gruziju i uglavnom da prevede sav narod u veru Hristovu, i to baš u vreme strašnog gonjenja
hrišćana od strane cara Dioklecijana. Odmorila se od mnogih trudova svojih i upokojila u Gospodu
335. godine. Grob joj se nalazi u Samtavrskom hramu. Činila mnoga čudesa i za života i po smrti. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Iz najava i vesti |
|
|
|
| Važno obaveštenje
Poštovani posetioci
Zbog tehničkih problema sajt dijaspora.ch se neće ažurirati u narednom periodu.
Hvala na razumevanju!
Vaš tim dijaspora.ch
|
|
|
|
|
|
| Korisni linkovi |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
