 |
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
| 09. januar (27. decembar po starom kalendaru) |
|
|
|
|
| Izvor: SPC |
| |
| Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po oblastima jelinskim.
Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko
pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom. Silom vere svoje Stefan činjaše
čudesa velika među ljudima. Zlobni Jevreji prepirahu se s njim, no bivahu uvek pobeđivani njegovom
mudrošću i silom Duha, koji kroz njega dejstvovaše. Tada posramljeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete,
uzbuniše i narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana, klevetajući ga kao da je hulio na Boga
i na Mojseja. Brzo nađoše lažne svedoke koji to potvrdiše. |
|
|
|
|
| Tada Stefan stade pred narod, i svi videše lice
njegovo "kao lice angela" (Dap 6, 15), to jest lice mu beše ozareno blagodatnom svetlošću
kao negda Mojseju, kad je s Bogom govorio. I otvori Stefan usta svoja i izređa mnoga
dobročinstva i čudesa Božja, koja Bog učini u prošlosti narodu izrailjskom kao i mnoge
zločine i protivljenje Bogu od strane toga naroda. Naročito ih izobliči za ubistvo Hrista
Gospoda nazvavši ih "izdajnicima i krvnicima" (Dap 7, 12). I dok oni škrgutahu zubima,
Stefan pogleda i vide nebo otvoreno i slavu Božju. I to što vide, on objavi
Jevrejima: "Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovečjega gdje stoji s desne strane
Boga" (Dap 7, 56). Tada ga pakosnici izvedoše van grada i ubiše kamenjem. Među mučiteljima
njegovim beše i njegov srodnik Savle, docnije apostol Pavle. U to vreme stajaše u daljini na
nekom kamenu Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i gledaše mučeništvo ovoga
prvog mučenika za istinu Sina njenog i Boga, moleći se Bogu za Stefana. To se desilo na
godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole. Telo svetog Stefana tajno uze i sahrani
na svome imanju Gamalil, knez jevrejski i potajni hrišćanin. Tako slavno skonča ovaj prvenac
među mučenicima hrišćanskim i preseli se u Carstvo Hrista Boga. |
|
|
| Prepodobni mučenik Teodor i Teofan Načertani |
|
| Rođena braća, rodom iz Palestine, vrlo obrazovani u svetskoj mudrosti i u mudrosti duhovnoj.
Monasi u obitelji Svetog Save Osvećenog, potom i prezviteri. Stradaše ljuto za ikone u vreme tri
cara: Lava Jermenina, Mihaila Valvosa i Teofila. Bezumni Teofil svojim rukama ih tuče, i naredi,
te im se gvožđem nacrtaše po licu podsmešljivi stihovi, zbog čega su i prozvati Načertani.
Bačeni u tamnicu u gradu Apamiji Vitinijskoj. Teodor tu skonča od muka i rana.
Teofan oslobođen u vreme Teodora i Mihaila, i postavljen od patrijarha Metodija za
mitropolita nikejskog. Sveti Teodor skonča 833. godine. Ova divna braća postradaše
za Hrista, i primiše divnu nagradu od Hrista u besmrtnom carstvu svetlosti. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
