 |
|
| Preuzeto sa zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve |
|
| 4. decembar (21. novembar po starom kalendaru) |
|
|
|
|
| Izvor: SPC |
| |
| Car Solomon je 950 godina pre Hristovog rođenja sazidao u Jerusalimu hram, koji je bio
pravo graditeljsko čudo, po veličini, bogatstvu i lepoti. Tokom vekova je rušen, pa opet
podizan. Do našeg vremena se sačuvao samo jedan zid, koji Jevreji zovu "Zid plača", i koji
svedoči o neverovatnoj monumentalnosti hrama. U vreme rođenja Djeve Marije, hram je bio obnovljen,
mada nikada nije dostigao prvobitnu veličinu slavu i bogatstvo. Hram je bio podeljen na tri dela: |
|
|
|
|
| Trem ili dvorište (Ulam), mesto gde se narod okupljao i gde su prinošene, po ondašnjem običaju, izabrane životinje na žrtvu. |
|
| Središnji deo hrama, brod ili "Svetinja" (Hekal) bila je velika dvorana u kojoj su se vernici molili. Treći deo, mnogo viši
od ostalih delova hrama, "Svetinja nad Svetinjama", odnosno svetilište (Debir) bilo je zaklonjeno zavesom, jer se tamo nalazio
Zavetni Kovčeg gde boravi sam Svevišnji. |
|
| U "Svetinju nad Svetinjama" niko nije smeo da uđe, sem prvosveštenika i to jednom u godini. Hram je okruživalo bezbroj
prostorija različitih namena. Sastavni deo hrama bio je i deo u kojem su živele i vaspitavale se devojčice, gde su učene
molitvi, radu i vrlinskom životu. |
|
| U taj veliki hram najveće svetilište jevrejskog naroda, roditelji Presvete Bogorodice, Joakim i Ana spremali su se
da odvedu svoju kćerkicu, kako bi ispunili svoj zavet. Kad je trebalo da pođu, pozvali su svu rodbinu, prijatelje i
Marijine drugarice, pa su u svečanoj povorci, krenuli u svetilište. Marija nije bila obično dete, već dar od Boga,
koji su dobili posle pedeset godina bezdetnog braka. Svečana povorka je krenula prema Jerusalimu, napred su išle devojčice
sa zapaljenim svećama, za njima Joakim i Ana, držeći za ruke svoje čedo, a potom svi ostali pratioci. Tri dana su putovali od
Nazareta do Jerusalima, ali nikome taj put nije bio težak. |
|
| Kad su stigli nadomak hrama, pred njih su izašli sveštenici. Svi zajedno su ušli u trem, prošli središnjim delom crkve
i kad su stigli do stepenica, roditelji su maloj Mariji pomogli da se popne na prvu stepenicu, a onda se ona sama, bez
ičije pomoći uspela do vrha. Tamo je čekao prvosveštenik Zaharija, (otac Jovana Preteče), koji je uzeo za ruku i uveo,
ne samo u hram, nego u Svetinju nad Svetinjama, gde niko nije smeo da ulazi. Uvođenje Presvete Bogorodice u hram se zove vavedenje,
otuda i naziv praznika. Zaharija je posvetio dete na služenje Bogu. Posle čina posvećenja, Joakim i Ana su prineli žrtvu i
vratili se kući, a mala Marija je ostala u hramu, gde je provela sledećih devet godina. Roditelji su je često posećivali,
a naročito majka Ana. Kako su bili veoma stari, preminuli su pre nego što je došlo vreme da Marija izađe iz hrama.
Posle smrti roditelja, ona nije htela da napušta hram i stupi u brak, nego je želela da čitav svoj život posveti Bogu.
Kako je to bilo suprotno zakonima i običajima u Izraelu, sveštenici su odlučili da je daju Josifu, njenom daljem rođaku,
koji je bio osamdesetogodišnji udovac i imao odraslu decu. Verili su je sa njim, kako bi mogla da živi u njegovoj kući, a Josif
je obećao da će je čuvati kao svoju kćer i poštovati njen zavet. Ispunjena je Marijina želja, a u isto vreme zadovoljeni su
strogi zakonski propisi, kojima nije bilo dozvoljeno da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da
se uda. Marija je živela u Josifovoj kući isto kao što je živela u hramu. Tako je Djeva Marija ustvari prva monahinja,
ona koja je život zaveštala Bogu. |
|
| Vavedenje je slava Hilandara i svih hramova koji su ovom prazniku posvećeni, kao i mnogih srpskih porodica. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Iz najava i vesti |
|
|
|
| Važno obaveštenje
Poštovani posetioci
Zbog tehničkih problema sajt dijaspora.ch se neće ažurirati u narednom periodu.
Hvala na razumevanju!
Vaš tim dijaspora.ch
|
|
|
|
|
|
| Korisni linkovi |
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
