 |
| Pozorište kod Srba ima veoma dugu tradiciju - više od osam vekova. Na početku, u 13.veku
sve se zasnivalo na improvizaciji i crkva je čak zabranjivala vernicima da posećuju ovakve
manifestacije. Razvoj pozorišta u Srba nije tekao u kontinuitetu. Veliki prekid nastao je
dolaskom Turaka na Balkansko poluostrvo. Izuzetak je bila Vojvodina gde je razvoj pozorišta bio pod uticajem Evrope. |
|
| Prva srpska predstava bila je takozvana školska drama Traedokomedija Manuila Kozačinskog, izvedena 1734. godine. |
|
| Prva profesionalna pozorišna grupa nastala je u Novom Sadu 1838.god.
Za dalji razvoj pozorišta važno je napomenuti Jovana Sterju Popovića (1806-1856.), prvog velikog
dramskog pisca kod Srba. Njegovi Rodoljupci, Pokondirena tikva, Laža i paralaža, Tvrdica se
igraju i danas i nisu izgubili na svojoj aktuelnosti. Ne smemo zaboraviti Lazu Kostića i Đuru
Jakšića koji su svojim delima na srpskoj sceni ostvarili veliki uticaj na naše pozorište.
|
|
| Krajem 19. i početkom 20. veka naše pozorište je pretrpelo veliki uticaj nemačkih i francuskih pozorišta.
U 20. veku na pozorišnoj sceni bio je dominantan Branislav Nušić (1864-1938.) sa svojim Narodnim poslanikom, Sumnjivim licem i drugim delima.
Posle Drugog svetskog rata usledio je buran razvoj srpskog pozorišta. Svaki od pisaca, glumaca, upravnika pozorišta,
scenografa, reditelja, kostimografa doprineo je boljitku naše scene. Zbog ograničenosti prostora i vremena ne možemo se
posvetiti svima njima iako oni to nesumnjivo zaslužuju.
|
|
|
Za kraj možemo reći da danas u Srbiji radi 35 profesionalnih pozorišta i da svako od njih piše stranice neke buduće istorije.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
