 KONCENTRICNI KRUGOVI LEPOTE |
|
|
| Rano proleće u Sidneju donelo je obilje kiša i neophodnu vlažnost i svežinu kojom se priroda obnavljala posle, duge višemesečne suše. Srbima Sidneja donelo je duhovnu i obilnu svežinu dolaskom Njegove Svetosti Srpskog Patrijarha Pavla. |
|
| Najveći broj pravoslavnih Srba nikada nije osetio blizinu fizičkog prisustva, svog vrhovnog Crkvenog Poglavara. Duhovnu blizinu koja pomera granice nevidljivog može da oseti svako, ko u duhu Svesvete Trojice živi! Kao što se u mnogobrojnim srpskim crkvama širom ovog prostranog kontinenta/Zemlje, širi Bogouhanje svakog Božića i o Vaskrsu; čitanjem Poslanice Njegove Svetosti. |
|
| Za vreme svog ograničenog boravka u Australiji, Patrijarh Pavle služio je Svetu Liturgiju, u nekoliko Sidnejskih hramova. |
|
| Prepuni hramovi, prepune crkvene porte. |
|
| Sećam se svog dolaska u portu Crkve Sv Georgija. Uvek ću pamtiti svoj put jer viće nikada neće biti isto, moj život kao zrela jabuka presečena na pola sa središtem u zlatnosmeđoj koštici omeđen je tim polovinama zauvek! Tog blagog rano Prolećnog Jutra! Omeđen sa dve polutke "bliznakinje" moj život u Australiji podeljen je: na "pre i posle" dolaska Patrijarha.. |
|
| Strpljivo sam čekala u porti da uđem u crkvu. U sporu liniju pomicanja, bila je utkana moja žudnja prepletena, sa drugim upornima. "Pomicala se" tiho vođena udaljenim pojem koji je dopirao iz crkve. Osećala sam kako moja žudnja u bliskom zajedništvu: diše, pulsira i vodi me krilom mog anđela. Posle više od jednog sata, prešla sam taj kratki u fizičkom smislu put ali dugačak kroz čekanje. Moje malo iskustvo u trpljenju! |
|
| Srećna, nagrađena što još traje Božanstvena Služba i što sada čujem već, i reči Patrijarha. |
|
| Dalje se sve dešavalo velikom brzinom, neslućenom nagradom očekivanja... |
|
| Do mene koja sam stajala blizu polovine crkve doneta strujama blagog gibanja naroda koji je bio zbijen i svojom gustinom ispunio svaku stopu prostora, došao je sveštenik iz pratnje i razdvojio tu zbijenu masu. Kao da se otvorilo more, rascepilo do mojih stopala. |
|
| I već u sledećim trenucima očekivala sam da pored same mene prođe to divno i drago biće, blagodat koja se upija, koja rosi celog čoveka. |
|
| Samo sam nežno kao laticu spustila svoj dlan na Njegovu ruku, svoj pogled žednoga na malu krhku figuru čije su haljine dotakle me lagano kao lahor, u prolazu! |
|
| I sve se brzo i žuborno, i kao ruka koja razmešta nered u sobi spustilo duboko u mene, još dublje do dna za koji nisam slutila, da je toliko daleko ukopan u mom biću! |
|
| Ovaj nenadani susret okrenuo mi je lice prema prohujalim godinama koje su se izlistale brzo i šumno preda mnom! |
|
| Prema jednom sličnom: mirnom i svežem od kiše i bledog sunca Beogradskom Danu devedesetih godina... |
|
| I videh pred sobom ovaj nepromenjeni i dragi i mirom točivi LIK. I čuh ponovo reci samo meni upućene, čuh i kako zlatni ključić koji ih čuva, kako tiho se okreće u centru mog srca. |
|
| I te zlatokrile ptice reči, izleću i vraćaju se! Napojene i okupane u novom sjaju! |
|
| I tu staru ali svežu jabuku koju dobih u Beogradu te davne Jeseni ponovo, dotakoh dlanovima gde ista zlaćana koštica mene utešenu čuva, i stavih sada o b e jabuke u svoja nedra... |
|
| Stavih darove blagodati i ptice se utišaše. Na ruci iz dlana mi niče grančica smilja sa otadžbinskim mirisom; potresnim i neponovljivim. |
|
| To behu dve zlaćane karike, dva trena mog života Beogradski kada sam provela kod Njegove Svetosti u kancelariji 40 minuta i ovaj u Sidnejskoj crkvi dve sekunde lahora istog i podjednakog. |
|
| I stavih smirnu između ovih mirisnih jabuka. Pismo, koje dobih prošle godine iz Kancelarije Nj. Svetosti Patrijarha Pavla u kome me podržava u jednoj mojoj borbi i gde me blagosilja. Iz čega dobih veliki uput; da ovaj nas strmi i uski p u t ima smisla ako gazimo po sečivu kamena i ako stope naše ne traže mekotu. |
|
|
| Ljiljana Predić - Joksić |
|
| Decembar, Leta Gospodnjeg 2004.tog |
|
| -Sidnej, Australija- |
|
|
dijaspora.ch
