 Srpski sabor «Dveri», udruženje koje okuplja više od 50 pravoslavno-nacionalnih omladinskih udruženja i nevladinih organizacija, sazvalo je konferenciju za štampu u četvrtak, 6. oktobra u 11:00 časova, u Medija Centru u Beogradu : |
|
|
| Povod: |
|
|
| 1. Odgovor na proglas čiji su potpisnici «33 javne ličnosti» u kojem je napadnuta Srpska pravoslavna crkva kao inicijator sukoba u Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu, kao i da je Crkva protivnik modernizacije u Srbiji. U vezi sa tim, predstavljen je Proglas srpskih intelektualaca Srpskog sabora «Dveri» - «Verujem u Boga i Srpstvo». |
|
| 2. Predstavljanje Pokreta «Za život». U pokretu se nalaze mladi intelektualci Srbije koji se na kreativan način bore za poštovanje prava na život kao najveće svetinje i za afirmaciju braka i porodice, a suprotstavljaju se veštačkim prekidima trudnoće, pravima homoseksualaca, eutanaziji, savremenom seksualnom vaspitanju, pornografiji... |
|
| 3. Najava pravoslavno-nacionalnih tribina na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tribine na Mašincu, na kojima se svakog četvrtka okuplja više od hiljadu posetioca, predstavljaju pravoslavno-nacionalno intelektualno jezgro mladih ljudi u Beogradu i pokazuju kakvu budućnost žele mladi ljudi u Srbiji; |
|
|
| Govorili su: |
|
| - Boško Obradović, glavni i odgovorni urednik časopisa «Dveri srpske» i član Upravnog odbora Srpskog sabora «Dveri» |
|
| - Vladan Glišić, član Upravnog odbora Srpskog sabora «Dveri» |
|
|
| U uvodnoj reči je, između ostalog, rečeno: «U poslednje vreme napisana je serija tekstova i organizovano nekoliko televizijskih razgovora na temu aktuelnih odnosa između Crkve i države, sa posebnim osvrtom na fenomen tzv. „mešanja Crkve u politiku“. Iz svega toga opet sledi da su duhovni preporod srpskog naroda i ustajanje Srpske pravoslavne crkve iz društvene margine, što se sve odvija u poslednjih 15 godina, postali kamenovi medijskog spoticanja. Zašto je to tako? |
|
|
| Može li se Crkva odvojiti od države u čijem je stvaranju učestvovala? Može li se Crkva ne mešati u sudbinu zajednice za koju je duhovno odgovorna? Može li se Crkva odseći od naroda iz koga potiče? Da li politika treba da bude merilo Crkvi? Da li se isti oni koji su Crkvu progonili pola veka danas ponovo zalažu, pod novim ideološkim maskama, za njeno izopštenje iz društva? Da li su onih više od 90 % Srba koji su se izjasnili kao pravoslavni hrišćani protiv uticaja Crkve na njihove živote i društvo u kome žive, ili bi trebalo da se neko drugi pita za model odnosa između države i Crkve? Ko je, dakle, arbitar o tome šta Crkva treba da bude u srpskom društvu i koje su granice njenog pitanja? Da li se zagovornici odstranjenja Crkve iz društvenog života koriste upravo sredstvima koje tako olako pripisuju drugima: netolerancijom i govorom mržnje? |
|
|
| O čemu se tu zapravo radi? Naime, osnovna teza evropalančana jeste da zbog vezanosti za crkveni konzervativizam, a samim tim za potpuno nazadnjaštvo, anahronizam, zaostalost i nemodernost svake vrste, srpski narod nikako ne može da se dokopa Evrope i njenih vrednosti. Iz toga proističe palanački duh srpskog nacionalizma koji ne može da izađe iz tamnog vilajeta svetosavlja. |
|
|
| Paradoks je, međutim, u tome što to tvrde oni koji robuju mentalitetu provincijske patnje za nedosegnutom Evropom. Taj neprestani kompleks trke za dostizanjem evropskog nivoa vrednosti stalno se izrođava u evropalanački mentalitet slepog kopiranja svega tuđeg i potpunog odsustva kritičnosti i orginalnosti. |
|
|
| Pritom, mi smo kao narod onu pravu, mediteransku Evropu odavno susreli i u nju ušli. Problem je u tome što je savremena Evropa izgubila samu sebe i za Evropu samoproglasila svoju severo-zapadnu ideologiju otuđenosti Evrope od vlastite tradicije. |
|
|
| Crkva je, na svetosavskom primeru, uvek bila simbol nacionalne autentičnosti, punoće identiteta i lepote predanja, otvorenog susreta sa drugim i drugačijim, međusobnog upoznavanja i bogaćenja, vrhunske tolerancije i kosmopolitizma. A to su već vrednosti koje su danas popularne i samim tim ne smeju da pripadaju Crkvi jer bi ona tako postala konkurentna na planu prisustva i uticaja na savremeno društvo. Ona, dakle, mora biti optužena i osuđena da je sve suprotno od onoga što jeste: da je potrošena i prazna, prevaziđena i zatvorena, netolerantna i uskogruda. I pritom drska da kao takva pretenduje da utiče na društveni život. Crkvu bi trebalo iznova prikazati kao ustanovu koja po ko zna koji put koči naš put u Evropu. |
|
|
| Srpska pravoslavna omladina 5. oktobra 2005. godine kaže: DOSTA, i tako 5. oktobra 2005. nastavlja antikomunističku borbu koja je bila tako očigledna 5. oktobra 2000. godine. Samo ovoga puta srpski nacionalisti neće dozvoliti u demokratsku retoriku presvučenim komunistima i neokomnastima da zagospodare. |
|
| Ovim Proglasom 5. oktobra 2005. godine Srpski sabor «Dveri» ulazi u novu fazu borbu protiv novih ideologa» |
|
|
| Pročitejte kompletan tekst Proglasa. |
|
|
| Za tekst Povelje se zahvaljujemo g.Branimiru Nešiću |
|
dijaspora.ch
