|
 |
| Izvor: Fokus |
| |
| Tekst je preuzet iz Fokus-a. Fokus su prve srpske internet novine u matici, osnovane, uredjivane i vodjene sa namerom da doprinesu promeni imidža našeg naroda i njegovom prosperitetu kroz balkanske, evropske i šire integracije |
|
|
|
|
| Neobična, korisna, interesantna knjiga kao pledoaje za normalizaciju odnosa Srba i Švajcaraca: |
|
|
| ODJEDNOM KAO SRBIN NISI NIŠTA VREDEO |
|
|
| iz pera Dejana Mikića i Erike Zomer o Srbima i Srpkinjama u Švajcarskoj |
|
|
|
| Delo nastalo u Švajcarskoj, na razne načine govori o tome kako su Srbi u ovoj zemlji bili jedna od najbolje prihvaćenih etničkih grupa i kako im je zbog ratova devedesetih godina na tlu Balkana ugled naglo opao. |
|
|
| Publikacija sadrži pored priča osam migranata i četiri stručna teksta koji na koristan način dopunjavaju lične priče i omogućavaju čitaocu da iste vidi u širem političko-ekonomskom kontekstu: tekst profesora Beogradskog univerziteta Vladiomira Grečića bavi se prošlošću i sadašnjošću srpske migracije u svetu. U tekstu dejana Mikića nalazi se mnoštvo interesantnih podataka o Srbima u Švajcarskoj. Osim migracione tematike, izdavači su se potrudili da čitaocu prikažu i politički kontekst Srbije. Tako su vodili razgovore sa renomiranim norveškim naučnikom i odličnim poznavaocem prilika u bivšoj Jugoslaviji, Johanom Galtungom o političkim zbivanjima na Balkanu poslednjih godina. Esej profesora istorije. Hajko Haumana, predavača na Univerzitetu u Bazelu, na interesantan način govori o tome kako se u bivšoj Jugoslaviji istorija često koristi kao oružje. |
|
|
| "Saznati nešto o stranim ljudima je bezopasno", stoji na na početku publikacije. Ova knjiga sadrži mnoštvo korisnih informacija o Srbiji i srpskim migrantima u Švajcarskoj. Time je ona ne samo važno svedočanstvo sadašnjosti , već i štivo koje omogućava Švajcaracima da imaju uvid u kulturu i narod koji im na prvi pogled izgledaju tako različiti od njihovog i da shvate da se Srbi ne razlikuju tako drastično od drugih Evropljana, kako se to, inače često tvrdi u Zapadnoj Evropi. |
|
|
| Tu se čulo i da je ideja za knjigu nastala pre tri godine kada je vodena anketa za sve grupe migranata u Švajcarskoj. Pored Srba tada su anketirani i Italijani, Albanci, Madari, Nemci... Naša grupa anketara, na čelu sa gospodinom dejanom Mikićem, imala je zadatak da obradi što više naših ljudi koje je životni put doveo do Švajcarske. Njihove sudbine su različite, način dolaska, prijem domaćina, uklapanje u rad i njihova integracija. Srbi su bili jedna od najbolje prihvaćenih nacija, ali su u toku rata i posle njega naglo izgubili dobar imidž. |
|
|
| Izuzetno pozitivan sud o knjizi dao je istoričar Hajko Hauman iz Bazela koji je šef Instituta za odnose sa Rusima i Slovencima. |
|
|
|
| O AUTORIMA
Pisac Dejan Mikić rodjen je 1961. godine u Beogradu, a od 1967. je u Švajcarskoj. Studirao je etnologiju, istoriju i psihologiju. Od 1994. radi kao savetnik i projektant u Karitasovom centru u Cirihu za multikulturalna pitanja.
Erika Zomer je rodjena u Cirihu 1957.godine, studirala je etnologiju, psihologiju i istoriju naroda, i već 14 godina radi u savetovalištu za strance i Cirihu. | |
|
|
Na promociji ove knjige u Beloj sali Folkhausa u Cirihu, pored više od tri stotine posetilaca prisustvovali su i predstavnici ugledne, svetski poznate kompanije za transfer gotovog novca "Western Union", bez čije pomoći u finansiranju projekta, ova knjiga ne bi ugledala svetlo dana. | |
|
|
|
|
|
|
| A SA RATOM JE DOŠAO LOŠ GLAS - ODLOMAK |
|
| Još pre petnaestak godina Srbi u Švajcarskoj bili su dobrodošli migranti. Tako je bilo sve do izbijanja ratova na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, dakle do početka devedesetih godina, kada je njihov ugled znatno opao. U ovoj knjizi osam Srba i Srpkinja pričaju o svom životu u domovini i u Švajcarskoj. Iz njihovih priča vidi se na koji način se njihov život izmenio od početka devedesetih do danas. |
|
| Danijela Bakoč i Nenad Todorović |
|
|
| Oko 400.000 ljudi sa teritorije bivše Jugoslavije živi momentalno u Švajcarskoj - od čega preko 100.000 Srba, koji tako čine jednu od najvećih etničkih zajednica stranaca. Mnogi od njih su danas dobro integrisani u švajcarsko društvo, poseduju švajcarski pasoš i ostaće zauvek u Švajcarskoj. činjenica je da je ugled srpske zajednice od početka najnovijih ratova na Balkanu drastično opao. Većina Švajcaraca i dan danas malo zna o Srbima koji žive u njihovoj zemlji kao i o Srbiji samoj. |
|
|
| Protagonisti knjige su osobe koje su, sa samo jednim izuzetkom, svi još pre ratnih zbivanja emigrirali u Švajcarsku. Oni su svojevremeno kao dobro kvalifikovana radna snaga bili vrlo dobrodošli, ali su na svojoj koži i te kako osetili pogoršanje odnosa izmedu Švajcaraca i Srba koje usledilo poslednjih godina. |
|
|
| Uprkos senzacionalističkom naslovu knjiga nipošto nije obračun sa Švajcarskom i Švajcarcima. Naprotiv! Osnovni ton u odnosu na Švajcarsku je u svim pričama isti: "Generalna netrpeljivost Švajcaraca prema strancima ne postoji", konstatuje Djuro Krunić. Kritičke primedbe odnose se prvenstveno na pojedina loša iskustva pri traženju stanova, radnog mesta ili sa pojedinim ksenofobnim Švajcarcima, kojih naravno ima kao i u svakom drugom društvu. Portretisani izražavaju čudjenje prema izvesnim običajima Švajcaraca i njihove kulture, kao na primer prema činjenici da žene u Švajcarskoj do 1971. godine nisu imale pravo glasa i da tada, za razliku od Jugoslavije, većina žena nije bila u radnom odnosu već su bile ograničene na funkciju majke i domaćice. |
|
|
| Poziv izdavača da se izjasne u vezi političkih zbivanja u Srbiji, a naročito u vezi rata, većini je teško pao. Odgovarajuće izjave su dosta kratke, ali uprkos tome zanimljive. Što se tiče razloga za pogoršanje imidža Srba u Švajcarskoj kao i u Zapadnoj Evropi, pa i u svetu, svi su složni: "Što se tiče delimično jednostranog stava Švajcaraca prema Srbima tu čovek u osnovi nema šta da im prebaci. Ko je godinama jednostrano informisan, nije u stanju da objektivno oceni kompleksnu političku situaciju na Balkanu", smatra Milorad Srejić.Slično mišljenje ima i Senka Kosić: |
|
| "Mediji su me razočarali. Oni su odgovorni što se ugled Srba poslednjih godina u celom svetu srozao". Povratak u domovinu gotovo ni za jednog protagonistu ne dolazi u obzir. |
|
| Djuro Krunić kaže: "Danas, nakon svega što se desilo, voleo bih da imam domovinu, ali se ona ne neki način sve više udaljava od mene. Onaj nekadašnji ponos na moju domovinu je nestao. Tako sam planove o povratku pokopao duboko u sebi". |
|
|
|
|
| Knjiga je izdata u najrenomiranijoj švajcarskoj izdavačkoj kući "Orell Fussli", Cirih i može se naručiti direktno na sledeću adresu:
BUCHHANDLUNG AM HELVETIAPLATZ, STAUFFACHERSTRASSE 60,
CH-8026 ZURICH 4,
SCHWEIZ,
TELEFON: +41 (0)1 241 42 32,
FAKS: +41 (0)1 291 07 25
I-Mejl: helvetiabuch smile.ch
ILI U SVAKOJ KNjIŽARI ŠIROM ŠVAJCARSKE!
| |
|
|
|
|
|
|
| Priredio Mirko Mišković |
|
|
dijaspora.ch
