 |
|
|
| Time to say good-bye |
|
|
| ZLATO? ŠTA TO BEŠE? |
|
|
| Plavi, kao domaćini 34.evropskog prvenstva su sinoćnom utakmicom protiv Francuske (koja nas je jedino pobedila 1953) eliminisani u osmini finala EP. Posle dva vezana neuspeha na velikim takmičenjima (Stokholm, Atina) došao je na red i Novi Sad (do Beograda se nije stiglo)! Time smo izbubili ponosni nadimak "Zemlja košarke" i dobili novi: "Bivša zemlja košarke". Da su plavi osvojili prvo mesto u grupi, direktno bi se plasirali u četrvt finale. Ali to se nažalost nije dogodilo. Radmanović je objasnio da su svi krivi za ovaj katastrofalni neuspeh, a Šćepanović je otvoreno rekao da takvo nepoštovanje nikad nije video, da svi misle da su Džordani. Selektor Željko Obradović je podneo ostavku shvativši da nema boljku ni za sebe ("Spreman sam za bolnicu"), a kamoli za egoizam, nezaintresovanost, neskromnost, sujetu , nepoštovanje, međusobnu mržnju igrača kao i praksu određenih da lumpuju do zore. "Odnosi (a ne taktika) su doveli do katastrofe", rekao je Obradović i poželeo svom nasledniku "PUNO, PUNO SREĆE". Situacija je posle sinoćne utakmice bila toliko napeta da igrači dugo nisu izlazili iz svlačionice, a obezbeđenje ih je čuvalo od navijača. |
|
| Ostaje vrednijima da osvoje zasluženo zlato, a svima nama da se spustimo na zemlju i prihvatimo činjenicu da nismo više šampioni, da za to treba imati i karakter. Činjenica je da niko večno ne može biti na vrhu i da vam kad – tad neko oduzme krunu. Samo je šteta što kod nas nije bilo dostojanstveno. Nedostaju nam igrači poput Kićanovića, Slavnića, Dalipagića, Kapičića, Ćosića, Đorđevića. |
|
|
| A.K. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
dijaspora.ch
