 |
|
| ZAŠTO FUDBALERI PARTIZANA PRETERANO RESPEKTUJU IZVIKANE EVROPSKE «VELIČINE» |
|
|
|
| Kompleks «trulog zapada» |
|
|
|
| Fudbaleri i stručni štab Partizana na sedmom su nebu. Postignut je veliki uspeh, ostvaren plasman u šesnaestinu finala kupa UEFA, te će posle «sto godina» jedan naš klub prezimiti u evro eliti. Nema šta, svojim rezultatima «crno-beli» i zaslužuju da se nađu u probranom društvu, istina, prošlog četvrtka za njih su i drugi odigrali, no – bože moj... To je jedna strana medalje. A ona manje uočljiva? |
|
| Euforija koja vlada u Humskoj i to od ekonoma do centarfora ekipe, od čistačice do Neše i Zeke, pokazuje da naši ljudi ne samo da nemaju osećanje mere u izlivima emocija, nego i da još uvek pate od poznatog balkanskog, da ne kažemo srpskog kompleksa manje vrednosti. Ovo osećanje inferiornosti u odnosu na «truli zapad» koštalo je Partizana pobede u duelu sa nikad slabijim Laciom, boljeg rezultata protiv Viljareala u Humskoj. Kao što ih je koštalo i lane u Ligi šampiona. |
|
| Porto, Olimpik, Real, Lacio – pa šta? Zvučna imena, ali nije li to i Partizan? Zbog čega u Humskoj uvek polaze od pitanja «S kim to mi igramo», a nikad ne pitaju sebe «S kim to igra naš protivnik»? |
|
| Čast Viljarealu, ali on iza sebe nema ni izbliza takvu evropsku tradiciju kao Partizan, da ne govorimo o broju osvojenih trofeja. Pa kad je tako, zašto se onda noge odsekoše Iliću, Ćiriću, zašto umalo da «fulaju» i to u svojoj avliji? |
|
| Odgovor ste već pročitali – zbog kompleksa inferiornosti u odnosu na Evropu i svet, kojem treba pridodati i kompleks od najvećeg rivala Crvene zvezde, sa kojom nisu mogli da izađu na kraj ni Tumba, Lotar, Vermez. Bolji poznavaoci prilika u Humskoj skloni su tvrdnji da na ekipu negativno utiče upravo hronični pesimizam direktora Nenada Bjekovića, koji zarazno deluje. Uostalom, mnogi novinari koji su bili u Zagrebu 1997. još pamte smrtno blede face Neše i Zečevića pred meč sa Kroacijom, strah od rivala i «purgera». Epilog je poznat – katastrofa, blamaža, «petarda» u Maksimirskoj šumi! |
|
| Kad smo već kod Bjekovića, moramo konstatovati da njegov kompleks od Crvene zvezde i nekih njenih legendi ima duboke korene, no to već prevazilazi temu ove storije. Zašto se Neša plaši i svoje senke, nije bilo jasno ni Lotaru Mateusu, koji je valjda jedini u Partizanu bio nezadovoljan bodom protiv Reala u Humskoj pre godinu dana u Ligi šampiona. Ne može čovek da shvati balkanski mentalitet, preteran respekt prema rivalu koji je samo tri dana posle meča kraj Autokomande glatko potučen od «tamo neke» Osasune! |
|
| Već spominjani Saša Ilić klasičan je primer psihološke nespremnosti igrača, koji se plaši mogućeg uspeha. Lane protiv Reala, Sale je mašio čak i ono što na treninzima «vezanih očiju» daje. Kako i ne bi, kada nije ni sanjao da njegov klub uopšte može da dođe u priliku da se «kolje» sa jednim Realom, a kamoli da ga još i savlada. A zbog čega u Partizanu nemaju vere u sebe, e to je već duga priča. |
|
| U Partizanu su bili u euforiji posle plasmana u Ligu šampiona u kojoj je ne tako davno igrao i slovenački Maribor. Sada su impresionirani sopstvenim plasmanom među 32 kluba u kupu UEFA. Šta bi tek bilo da kojim slučajem osvoje ovo takmičenje, teško je i pretpostaviti. |
|
| Cinici, odnosno navijači nekih Partizanovih ovdašnjih konkurenata rekli bi: budite bez brige, sa Nešom i sličnim načinom razmišljanja «crno-beli» nikada neće uspeti da se uzdignu do evropskih visina... |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| Iz najava i vesti |
|
|
|
| Važno obaveštenje
Poštovani posetioci
Zbog tehničkih problema sajt dijaspora.ch se neće ažurirati u narednom periodu.
Hvala na razumevanju!
Vaš tim dijaspora.ch
|
|
|
|
|
|
|
|
|
yubc.net
dijaspora.ch
